ВЕРОВАЊА у Звижду и Хомољу: Ватра и коло за душе умрлих

За Влахе је одавно познато да своје не заборављају на овом, а посебно на „оном свету“. Привег – велика ватра, један је од начина на који брину о умрлима. Тај обичај је опстао у већини влашких, али и српских села у Звижду и Хомољу, па и у источној Србији.

Привег и Марга спадају у групу покладних обичаја из предхришћанског, односно паганског периода. Одржавају се за време белих поклада. То је празник који се не одржава сваке године у истом дану, већ мења датум, али је увек у суботу и недељу.

Привег је велика ватра коју људи пале како би се њихови мртви „угрејали“

Драган Ђорђевић из Центра за Културу „Вељко Дугошевић“ из Кучева каже да се овај празник обележава у част преминулих и да припада култу мртвих.

Привјег значи велику ватру која се пали за мртве, јер се верује да мртви на оном свету немају довољно светла и ватре да се огреју, и тада чланови њихових породица намењују ту ватру, уз коју приносе и дарове“ објашњава Ђорђевић.

У селима која су збијена пали се једна или две ватре у центру, на раскрсницама и трговима, док у разуђеним местима, свако то ради на свом имању, дворишту, воћњаку…

Привег је успео да опстане и као један вид традиције и народног окупљања. Раније је имао значајнију улогу пре појаве телевизије и интернета. То је била прилика да се људи окупе након паљења ватре, трајало је весеље и игранка.

Марга

Марга је један специфичан вид Привега. Постојала је у више места у источној Србији, али након послератне забране успела је да се одржи без прекида само у Раковој бари код Кучева.

Марга је коло за мртве које се игра око ватре, око Привега. Али то је тек завршни чин.

Дрва за Привег дају сви мештани из села

У припреми Марге учествује цело село. Испред сваке капије породица стави дрва за потпалу, колико могу и колико желе.

Деца, односно млади, трактором обилазе село како би сакупили дрва. Некада су их носили на раменима или воловским колима. Сакупљање дрва траје док не падне вече. Тада пале ватру у центру села где је највећи простор без кућа, како не би дошло до штетних последица. Када виде пламен, мештани се скупљају око ватре. По једна жена из сваке куће носи тамјан да намени мртвима.

Живојка Жујкић из Ракове баре каже да се то ради како би бог пустио душе њихових умрлих да се угреју. То је око 12. марта – у време „борбе“ између зиме и пролећа.

„Верујемо да мртви долазе да се угреју. Бог ватре вади душе да се угреју. Верујемо да су сви наши мртви око ватре. То је веза овог света са оним. Овде смо одувек веровали у загробни живот“, потврђује она.

Циљ играња Марге је да коловођа убаци „кеца“ у ватру

Најважнији део Марге је коло. Чини га паран број снажних младих мушкараца. Коловођа је пролеће, а онај на зачељу, кога у овом крају називају „кец“ је зима. Сви носе опасаче. Половина играча вуче напред, друга половина назад.

У пракси то отприлике изгледа овако: Коловођа у једном тренутку узвикне „ оп марга!“, изненада повуче играче у своју страну и вијугају се попут змије. Коловођа носи штап којим туче „ змију“ – оне на крају кола. Ко је безобразнији, може и мало јаче да удари. Зато се за „кеца“ и коловођу увек бирају најјачи.

Коловођа носи штап којим уадара „ змију“ – оне на крају кола.

„Они се, како се овде каже, „надгорњавају“. Овде се и ветар зове „горњак“ када дува. Коловођа треба да превари „кеца“ да га убаци у ватру. А он са својом половином играча избегава коловођу“, објашњава Живојка.

Новије веровање је да овакво коло симболизује змију, али у Раковој бари то не прихватају.

„Змија сама себи изједа реп што значи крај једне и почетак друге године. То се дешава у време када дан постаје све дужи, а ноћ краћа. Симболично, умире једна година и рађа се друга“, објашњава Драган Ђорђевић из кучевачког Центра за културу.

Када се све заврши, свака домаћица носи по угарак ватре кући, како би , верује се овде, целе године чувао њен дом од змаја.

Живојка се сећа и времена када би након обредног кола сви из села заиграли. Тога више нема, јер је највећи број мештана у дијаспори.

За житеље овај догађај значи да је село живо. Да је живот непрекидан, јер је то једини пут у години да се окупе сви који живе у селу.У Раковој бари су посебно поносни на то да никада није прекинут обичај, ни за време комунизма. Иначе, комунисте криве за уништење многих влашких веровања.

Овај текст настао је у склопу пројекта ” Нематеријална баштина кучевачких Влаха ” који суфинансира Општина Кучево по основу Конкурса о суфинансирању пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији општине Кучево у 2019.години.

Извор: еБраничево

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest
Close Menu