VLASI SU NAJMOBILNIJA NACIJA: Svaki peti živi u inostranstvu

Pored ekonomskog momenta, izjašnjavanje pojedinih Vlaha kao Rumuna dovelo je do masovnih odlazaka, prevashodno mladih ljudi iz Braničevskog kraja.

Prema rezultatima popisa iz 2011.godine na teritoriji Srbije živi 35.500 Vlaha, od toga 16.066 u Braničevskom okrugu, međutim, njihov broj je realno veći, ne samo zbog toga što je prošlo osam godina od popisa, već i zato što se jedan deo njih izjašnjava kao Srbi.

“Ovu brojku treba uzeti sa rezervom jer se 43.066 građana Srbije izjasnilo da im je maternji jezik vlaški, a da su po nacionalnosti Srbi, jer su smatrali da će na taj način izbeći svojatanje od nekih organizacija koje tvrde da su Vlasi ustvari Rumuni”, kaže Novica Janošević, predsednik Nacionalnog Saveta Vlaha Srbije.

Najviše Vlaha ima u opštini Petrovac na Mlavi, gde je i sedište Nacionalnog saveta Vlaha Srbije, a brojni su i u ostalih šest opština, kao i u Požarevcu. U čak 64 sela Braničevskog okruga većinsko stanovništvo čine Vlasi.

Prema zvaničnim istraživanjima iz braničevskog kraja se iseljava najviše stanovnika. Po opštinama to izgleda ovako: Malo Crniće – 33%, Žabari – 31 %, Kučevo – 30%, Veliko Gradište 25%, Petrovac na Mlavi – 25%, Golubac i Žagubica po 19% i grad Požarevac – 11%.

Podaci o nacionalnoj strukturi emigranata svedoče da su Vlasi najmobilniji nacija – svaki peti živi u inostranstvu, a za njima slede Muslimani, Albanci i Romi. Vlasi su počeli da odlaze na privremeni rad u inostranstvo još sedamdesetih godina prošlog veka, a najmasovniji odlazak u prošlosti bio je osamdesetih i devedesetih godina.

Braničevski okrug, pogotovo deo koji se vezuje za Homolje, spada u pasivne i prilično nerazvijene krajeve. Male sredine, naročito sela, prilično su na marginama, od infrastrukture do obrazovanja. Kako je vlaška nacionalna manjina uglavnom naseljena u selima, kvalitet života kroz nejednaka i nedovoljna ulaganja, doveli su ih u situaciju da i dalje u velikom broju odlaze „trbuhom za hlebom” u potrazi za boljim životom.

Na pitanje zašto Vlasi češće nego Srbi odlaze u inostranstvo Janošević smatra da su presudni ekonomski razlozi.

“Radi se o ljudima sa rubnih područja ruralnih opština, relativno oskudnog materijalnog stanja. S obzirom na takvo stanje, veliki broj Vlaha je porodično i familijarno odlazio, a kasnije su oni koji su se već situirali u inostranstvu omogućili i drugima da tamo odu i nađu posao.”

Novica Janošević, predsednik Nacionalnog Saveta Vlaha Srbije

Jedan za drugim odlazili u inostranstvo

Vlasi su vekovima bili nomadi, živeli su u velikoj društvenoj zajednici i sa svojom stokom uvek su bili u pokretu u potrazi za boljim mestom za život, navodi se u brojnim istorijskim izvorima. Osobina Vlaha koja se zadržala kroz vekove jeste upravo ta težnja ka zajedništvu i uzajamnoj pomoći, i to ne samo u krugu porodice i bliže rodbine, već i u odnosu sa prijateljima.

U prilog tome govori i činjenica da su uglavnom svi iz jednog sela odlazili u isti grad u inostranstvu, nastanjivali se u istom kraju i neretko radili u istoj firmi. Najviše vlaškog stanovništva ima u Austriji, Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj.

“Otišla sam u inostranstvo za vreme sankcija i glavni je razlog bila teška ekonomska situacija u mojoj zemlji. Stalno razmišljam o povratku, ali ću se, najverovatnije, vratiti kao penzioner”, kaže Silvana Marijoković iz Neresnice koja se trenutno nalazi na privremenom radu u Italiji.

Silvana Marijoković iz Neresnice

Mladi smatraju da ovde nemaju posao ni perspektivu. Na selu se teško živi, poljoprivredna proizvodnja polako odumire jer nema dovoljno podsticaja a ni zarade, privreda gotovo da ne postoji, pa sve više gube nadu u bolju budućnost. Ekonomski momenat očito je presudan za pojačane emigracije, ali naše istraživanje pokazalo je da mladi Vlasi od života očekuju više od puke egzistencije i veruju da će uopšteno, kvalitetniji život naći u inostranstvu.

“Otišao sam u inostranstvo pre deset godina, glavni razlog je bio dobra zarada, poštovanje ljudskih prava, normalan život…Država obezbeđuje sve – priključak za gas, vodu, struju, sigurne puteve i kvalitetnu infrastrukturu. Ne planiram da se vratim pre penzije jer sam se jednom, pre tri godine vratio, i u periodu od dve godine nisam mogao da nađem posao. U Srbiji su primanja mala, a cene evropske, te se ja divim ljudima kako mogu da prežive. Optimista sam da može nešto da se promeni, pa zato moje dete pohađa osnovnu školu u mom rodnom selu, u Melnici, jer želim da nauči našu kulturu, tradiciju, pismo, a ako se u međuvremenu ništa ne promeni, upisaću dete u školu u mestu gde trenutno živim i radim u Italiji”, priča nam Darko Dražilović iz Melnice kod Petrovca na Mlavi.

Darko Dražilović iz Melnice

Većina Vlaha ceo svoj radni vek provede u inostranstvu i vraća se u svoje rodno selo kada dobije zasluženu penziju. I onda, umesto da uživaju u penziji, oni uglavnom ulažu novac u izgradnju velikih i luksuznih kuća koje najčešće ostaju prazne i puste jer se, uz pomoć brojne rodbine koja je već u dijaspori, i njihovni potomci takođe odlučuju za život van granica Srbije.

Od teško zarađenog novca u inostranstvu zidaju ogromne kuće u rodnom selu

Šta motiviše mlade Vlahe da ostanu u Srbiji?

Zahvaljujući onima koji su odličili da ostanu u svom rodnom selu uprkos teškoj ekonomskoj situaciji i prilici da odu u inostranstvo, ipak postoji nada za bolju budućnost vlaške manjine u Srbiji. Naime, ima i onih pripadnika vlaške populacije koji smatraju da se položaj Vlaha popravlja iz godine u godinu i koji veruju u bolje sutra. Ovoj grupaciji pripada Dragan Jovanović iz sela Kaone kod Kučeva koji želi da ostane u Srbiji i da svoj doprinos u izgranji bolje budućnosti za generacije koje dolaze.

“Imao sam nekoliko prilika da odem u inostranstvo, ali sam odbio. Trenutno nisam zainteresovan za tu opciju. Moj motiv da ostanem je želja da nešto promenim ovde kako bi svima bilo bolje mesto za život, naravno, i da učestvujem u akcijama drugih ljudi koji imaju plan za boljitak naše sredine”, kaže Jovanović za naš portal.

Na pitanje kakav je, po njegovom mišljenju, položaj Vlaha u Srbiji i šta im najviše smeta kada je u pitanju odnos drugih prema njima, naš sagovornik kaže:

“Položaj Vlaha u poslednjih nekoliko godina je mnogo bolji, dok ranije to nije bio slučaj. Mislim da će naš položaj, kao nacionalne manjine, u budućnosti biti još bolji, ako se nastavi sa ovim trudom i radom ljudi u Nacionalnom savetu. Inače, jako mi smeta što nas Vlahe ovde mnogi povezuju sa Rumunima, odnosno pokušavaju nasilnu rumunizaciju.”

Dragan Jovanović iz Kaone

Vlasi nisu Rumuni, ali se pojedini tako izjašnjavaju

U poslednje vreme učestala je pojava odliva Vlaha preko rumunskih papira, što znatno pospešuje emigracije vlaške populacije. Zbog sve žešćih sporenja oko teze koju zastupa Rumunija i deo vlaške zajednice u Srbiji, da su Vlasi u Srbiji zapravo Rumuni i da kao nacija ne postoje, postalo je sve lakše dobiti rumunsko državljanstvo, koje je mnogima prečica do zemalja EU. Osim toga, mladi Vlasi se sve češće, zbog sličnosti jezika i mogućnosti dobijanja stipendije, odlučuju da studiraju u Rumuniji.

Dok manjina gleda kako da iskoristi situaciju zarad ličnog interesa, velikoj većini Vlaha ova pojava smeta i nipošto ne želi da ih poistovećuju sa Rumunima.

Dakle, pored ekonomskog momenta, izjašnjavanje pojedinih Vlaha kao Rumuna dovelo je do masovnih odlazaka, prevashodno mladih ljudi iz Braničevskog kraja.

“Ustanovljeni su najčešći razlozi emigracija vlaškog stanovništa koje kontinuirano traju decenijama i ukoliko se ozbiljno ne pristupi rešavanju ovog problema Vlasi će nestati sa ovih prostora, postaće Srbi, Rumuni, Austijanci, Nemci…Nacionalni savet Vlaha Srbije uz pomoć republike, lokalnih samouprava u kojima žive Vlasi, ali i vlaškog naroda, moraju udruženim snagama ozbiljno da pristupe rešavanju ovog problema dok ne bude prekasno. Prioritet je obezbediti bolje uslove za život u seoskim sredinama i motivisati mlade Vlahe da ostanu u Srbiji i da sa ponosom ističu da su Vlasi”, smatra Novica Janošević koji je na čelu Nacionalnog saveta Vlaha.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ AKO ODEŠ, NEĆE NAS BITI – kako sprečiti emigracije mladih Vlaha? “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019 .godini.
-Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Autor: eBraničevo

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest
Close Menu