ВЛАСИ СУ НАЈМОБИЛНИЈА НАЦИЈА: Сваки пети живи у иностранству

Поред економског момента, изјашњавање појединих Влаха као Румуна довело је до масовних одлазака, превасходно младих људи из Браничевског краја.

Према резултатима пописа из 2011.године на територији Србије живи 35.500 Влаха, од тога 16.066 у Браничевском округу, међутим, њихов број је реално већи, не само због тога што је прошло осам година од пописа, већ и зато што се један део њих изјашњава као Срби.

“Ову бројку треба узети са резервом јер се 43.066 грађана Србије изјаснило да им је матерњи језик влашки, а да су по националности Срби, јер су сматрали да ће на тај начин избећи својатање од неких организација које тврде да су Власи уствари Румуни”, каже Новица Јаношевић, председник Националног Савета Влаха Србије.

Највише Влаха има у општини Петровац на Млави, где је и седиште Националног савета Влаха Србије, а бројни су и у осталих шест општина, као и у Пожаревцу. У чак 64 села Браничевског округа већинско становништво чине Власи.

Према званичним истраживањима из браничевског краја се исељава највише становника. По општинама то изгледа овако: Мало Црниће – 33%, Жабари – 31 %, Кучево – 30%, Велико Градиште 25%, Петровац на Млави – 25%, Голубац и Жагубица по 19% и град Пожаревац – 11%.

Подаци о националној структури емиграната сведоче да су Власи најмобилнији нација – сваки пети живи у иностранству, а за њима следе Муслимани, Албанци и Роми. Власи су почели да одлазе на привремени рад у иностранство још седамдесетих година прошлог века, а најмасовнији одлазак у прошлости био је осамдесетих и деведесетих година.

Браничевски округ, поготово део који се везује за Хомоље, спада у пасивне и прилично неразвијене крајеве. Мале средине, нарочито села, прилично су на маргинама, од инфраструктуре до образовања. Како је влашка национална мањина углавном насељена у селима, квалитет живота кроз неједнака и недовољна улагања, довели су их у ситуацију да и даље у великом броју одлазе „трбухом за хлебом” у потрази за бољим животом.

На питање зашто Власи чешће него Срби одлазе у иностранство Јаношевић сматра да су пресудни економски разлози.

“Ради се о људима са рубних подручја руралних општина, релативно оскудног материјалног стања. С обзиром на такво стање, велики број Влаха је породично и фамилијарно одлазио, а касније су они који су се већ ситуирали у иностранству омогућили и другима да тамо оду и нађу посао.”

Новица Јаношевић, председник Националног Савета Влаха Србије

Један за другим одлазили у иностранство

Власи су вековима били номади, живели су у великој друштвеној заједници и са својом стоком увек су били у покрету у потрази за бољим местом за живот, наводи се у бројним историјским изворима. Особина Влаха која се задржала кроз векове јесте управо та тежња ка заједништву и узајамној помоћи, и то не само у кругу породице и ближе родбине, већ и у односу са пријатељима.

У прилог томе говори и чињеница да су углавном сви из једног села одлазили у исти град у иностранству, настањивали се у истом крају и неретко радили у истој фирми. Највише влашког становништва има у Аустрији, Италији, Немачкој, Швајцарској и Француској.

“Отишла сам у иностранство за време санкција и главни је разлог била тешка економска ситуација у мојој земљи. Стално размишљам о повратку, али ћу се, највероватније, вратити као пензионер”, каже Силвана Маријоковић из Нереснице која се тренутно налази на привременом раду у Италији.

Силвана Маријоковић из Нереснице

Млади сматрају да овде немају посао ни перспективу. На селу се тешко живи, пољопривредна производња полако одумире јер нема довољно подстицаја а ни зараде, привреда готово да не постоји, па све више губе наду у бољу будућност. Економски моменат очито је пресудан за појачане емиграције, али наше истраживање показало је да млади Власи од живота очекују више од пуке егзистенције и верују да ће уопштено, квалитетнији живот наћи у иностранству.

“Отишао сам у иностранство пре десет година, главни разлог је био добра зарада, поштовање људских права, нормалан живот…Држава обезбеђује све – прикључак за гас, воду, струју, сигурне путеве и квалитетну инфраструктуру. Не планирам да се вратим пре пензије јер сам се једном, пре три године вратио, и у периоду од две године нисам могао да нађем посао. У Србији су примања мала, а цене европске, те се ја дивим људима како могу да преживе. Оптимиста сам да може нешто да се промени, па зато моје дете похађа основну школу у мом родном селу, у Мелници, јер желим да научи нашу културу, традицију, писмо, а ако се у међувремену ништа не промени, уписаћу дете у школу у месту где тренутно живим и радим у Италији”, прича нам Дарко Дражиловић из Мелнице код Петровца на Млави.

Дарко Дражиловић из Мелнице

Већина Влаха цео свој радни век проведе у иностранству и враћа се у своје родно село када добије заслужену пензију. И онда, уместо да уживају у пензији, они углавном улажу новац у изградњу великих и луксузних кућа које најчешће остају празне и пусте јер се, уз помоћ бројне родбине која је већ у дијаспори, и њиховни потомци такође одлучују за живот ван граница Србије.

Од тешко зарађеног новца у иностранству зидају огромне куће у родном селу

Шта мотивише младе Влахе да остану у Србији?

Захваљујући онима који су одличили да остану у свом родном селу упркос тешкој економској ситуацији и прилици да оду у иностранство, ипак постоји нада за бољу будућност влашке мањине у Србији. Наиме, има и оних припадника влашке популације који сматрају да се положај Влаха поправља из године у годину и који верују у боље сутра. Овој групацији припада Драган Јовановић из села Каоне код Кучева који жели да остане у Србији и да свој допринос у изграњи боље будућности за генерације које долазе.

“Имао сам неколико прилика да одем у иностранство, али сам одбио. Тренутно нисам заинтересован за ту опцију. Мој мотив да останем је жеља да нешто променим овде како би свима било боље место за живот, наравно, и да учествујем у акцијама других људи који имају план за бољитак наше средине”, каже Јовановић за наш портал.

На питање какав је, по његовом мишљењу, положај Влаха у Србији и шта им највише смета када је у питању однос других према њима, наш саговорник каже:

“Положај Влаха у последњих неколико година је много бољи, док раније то није био случај. Мислим да ће наш положај, као националне мањине, у будућности бити још бољи, ако се настави са овим трудом и радом људи у Националном савету. Иначе, јако ми смета што нас Влахе овде многи повезују са Румунима, односно покушавају насилну румунизацију.”

Драган Јовановић из Каоне

Власи нису Румуни, али се поједини тако изјашњавају

У последње време учестала је појава одлива Влаха преко румунских папира, што знатно поспешује емиграције влашке популације. Због све жешћих спорења око тезе коју заступа Румунија и део влашке заједнице у Србији, да су Власи у Србији заправо Румуни и да као нација не постоје, постало је све лакше добити румунско држављанство, које је многима пречица до земаља ЕУ. Осим тога, млади Власи се све чешће, због сличности језика и могућности добијања стипендије, одлучују да студирају у Румунији.

Док мањина гледа како да искористи ситуацију зарад личног интереса, великој већини Влаха ова појава смета и нипошто не жели да их поистовећују са Румунима.

Дакле, поред економског момента, изјашњавање појединих Влаха као Румуна довело је до масовних одлазака, превасходно младих људи из Браничевског краја.

“Установљени су најчешћи разлози емиграција влашког становништа које континуирано трају деценијама и уколико се озбиљно не приступи решавању овог проблема Власи ће нестати са ових простора, постаће Срби, Румуни, Аустијанци, Немци…Национални савет Влаха Србије уз помоћ републике, локалних самоуправа у којима живе Власи, али и влашког народа, морају удруженим снагама озбиљно да приступе решавању овог проблема док не буде прекасно. Приоритет је обезбедити боље услове за живот у сеоским срединама и мотивисати младе Влахе да остану у Србији и да са поносом истичу да су Власи”, сматра Новица Јаношевић који је на челу Националног савета Влаха.

Овај текст настао је у склопу пројекта “ АКО ОДЕШ, НЕЋЕ НАС БИТИ – како спречити емиграције младих Влаха? “ који суфинансира Министарство културе и информисања по основу Конкурса о суфинансирању пројеката из области јавног информисања на језицима националних мањина у 2019 .години.
-Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Аутор: еБраничево

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest