ВЛАХИȊС ЕТНИЦИТЈЕТ КАРЕ МĂЈМУЛТ СĂ МУТĂ КУ ТРАЈУ: Туот алśинśља трајăшће ȋн иностранствă

Прȋнгă момјенту лу екуономије, декларисȋту лу кȋћеуњи Влахика Румуњи афакут сă сăдукă мулц, мăјкусама ћињеришу дȋн региону лу Бранићева

Податкуриљи дă структура лу етницитјету лу емигранц ње спун кă Влахи мăј мулт сă мутă ку трају – тут алśинśља трајеск ȋн иностранствă, дупăјеј ȋс Мусљимањи, Албанцȋ шȋ Руоми.Влахи а ȋинśепут ку дусу ла лукру ȋн иностранствă ȋн ваку śе атрекут ȋн алшапћедзăśиљи ањи, а мăј мулц са дус ȋн алоптдзăśиљи шȋ алноадзăśили ањи.

Региону лу Браничево, мăј кусама Омуољу, је крај ку пуцȋн лукру шȋ нује ȋнваљит. Локурриљи миś, а мăј кусама саћиљи, куођа ȋс дапарће дă друмурј шȋ дă шкуоаље. Кум етницитјету Влахилор трăјашће мăјмулт прȋн саће, грјеу трај шȋ пуцȋн аźутăмȋт, адус ȋн ситуацијă дă шȋмеј мулте лумње се се дуке се каће мај бун трај.

Ам îнтрǎбат прǎ Нуовица Јануошевић дȋ śе Влахимăјȋндате дăкîт Сîрби се дук ȋн иностранствă, јеал гинђешћекă је давинă еконуомија.

“ Ворбим дȋ уоамињ каре трејеск дапарће шȋ каре ау пуцîн дă трај. Прȋнту аја марје нумăр дă Влахи ку фамељија са дус ȋн иностранствă, а мăј амȋнат аźутат шȋ лу алцȋ сă сă дукă шȋ сă афље дă лукру.’’

Нуовица Јануошевић, прједсједњику лу Савјету Влахилор дîн Сîрбије

Уну дупă алту садус ȋн иностранствă

Влахипре вакурј са мутат, атрăјит ȋн марје ȋнпреонарје шȋ ку вићиљи ȋнтуотдȋуна мергȋнд дупе мајбун трај, сă спуње ȋн истуорије.Ун карактјер Влахилор каре ауђит прȋн вакурј је трају ȋнпреуна шȋ вуоје сă аźуће уну лу алту ,ну нума лу фемељије ма шȋ лу пријаћињ.

Кăје аша ње спуње ун фактуор кум туоц дȋнтруȋн сат садус ȋнтруȋн ораш ȋн иностранствă, атрејит ȋнтруȋн крај, шȋ алукрат ȋнтро фирмă. Мăјмулц Влахиј јеасте ȋн Аустријă, Италијă, Нјемȋцјă, Швајцаријă шî Французîја.

” Мам дус ȋн иностранствă дă вријамја лу санкцȋј мăј ку сама прȋнту марје сараśије ȋн ануострă дȋржавă. Мă ȋнгинђјеск ла провењит, ама крјед кă о се вин кȋнд ајфи ȋн пензȋје”, спуњедă Силвана Мариоковић дîн Јересњицакаре је дусă ла лукру îн Италијă.

Силвана Мариоковић дîн Јересњица

Ћињеришу гинђјашће кă аиś нау лукру шî пјерспективă. Îн сат амунка сă трајăшће, лукру îн кîнп је туот мăј пуцîн кă нује аźутăмîнт а ниś добîндă, индустрије мăјдо ниś нује, пă туот мăј мулт се пјерђе нађеарђа îн мăј буне врјеамје. Прîнтру пуцîне добîндă туот мăј мулц сă дук, ануострă анаљизă арăтат кă ћињеришу Влахилор дîн трај ашћаптǎ мăј мулт шî кријед кă осе афље мăј бун трај îн иностранствă.

”Атрекут дзîаśе ањ дă кинд мам дус îн иностранствă, мăј ку сама прîнту бунă зарадă, поштујалă лумји, трај кум трîабује…дîржавă дîа туот – прикључăку дă гас, апа, струјă друмурј буње , бунă инфраструктурă. Ну гинђеск сă провин наинћă лу пензîје, кă ам вењит одатă, атрекут три ањ, шî де дуој ањ кîт амфост аиś нам путут сă афлу лукру. Îн Србијă је плата микă, а ценуриљи ка îн Европă, јо ме мир ку драг кум лумња трăјашће. Ам нађеарђе кă пуоаће śуова сă сă îнскнбе, дă аја а мја глуатă мјарźе ла шкуоале îн сату мјеу , îн Мењица кă дорјеск сă îнвијацă анострă културă, традијије шî вуорбă, ама дîкă ну сă îнскинбе њимик о сă скриу глуатă ла шкуолă îн Италијă унђе акума трејеск шî лукру”, спуње Дарко Драźиловић дîн Мењица ла Пјетроуцу ла Млаоа.

Дарко Драźиловић дîн Мењица

Лу мајмулц Влахи туатă вијаца ље треśе ла лукру îн иностранствă шî провин îн сат унђе îс факуц кîн уђеск îн пензȋје. Шî атунśа ну тајеск îн пензȋје śе азăрăђито,нума трошăск бањи факîнд мариј кăш каре мејîнате уђеск пустîњ кă љи туатă фамељија îн иностранствă шî алуор глуаће ну вин îн Србијă нума уђеск îн алће дîржевј.

Дîн бањи каре îсамунîкă зарăђиц îн иностранствă фак мариј кăш îн сату унђе îс факуц

Прîнту śе ћињеришу лу Влахи трабје с уђаскă îн Сîрбија?

Мулц Влахи ауђит îн сату унђе са факут шî унђе са крјескут, макрă дăкă а фост гријау, шî дăкă ну а афост маре богацîје, а апутут сăсă дукă îн алће држăвî.Прîнту јеј, каре ауђит îн Сîрбијă, ауђит шî нађеарђа кî о сî фије мејбун дî Влахи îн Сîрбијă îн ањи каре о сî винă. Јастă мулц уомињ каре îнгинђеск кă Влахи мулт меј биње трајеск дîн ану îн ан, шî каре ау кријеђаре îн аја кă о сî фије мулт мејбун.Драган Јовановић дîн Камна, ла Кућива је уом ћинăр каре аре крјеђарје, каре врја сă уђаскă îн Сîрбијă.

“Ам путут сă ма дук îн алће држăвî дă мулће орî, нума ињима мја ну аврут. Јо врјеу сî уђеск аиśа прîнту сă îнгîнђеск кî пот îн сату мјеу сî скимб śоава, шî îн сату ностру лу тоц о сă фије меј бун трају. Јар аша, ашврја сă ма îнприоњеск ку тоц каре îнгîнђеск ка миње, шî лу тоц сă фије меј биње.” – дзîśе Јовановић дă аностру портал.

Кîн ам îнтрабат прă кум јеал гîнђашће кум је трају лу Влахи îн Сîрбијă, кум ејлалц катă ла јеј прîнту śе îс Влахи, шî śе луј меј мулт фаљијашће, Драган дзîśе:

“Јастă кîца ањî дî кîнд Влахи, парке, мăјбун трајеск дăкăт кум а трајит îнајинће.Јо îнгинђеск кă аностру луок, ка ентитјету Влахилор, о сă фије меј бун, нума дîкă. Савјету Влахилор лукре бун шî ку воје, кум алукрат шî пĭнă акума.Прă миње мејмулт ма „ îнгљимпă “ шî мис мîњуос прнту śе прî ној, каре њисăм Влахи, вруњи вреу сî њи факă кă њисăм Румуњ, шî ку сîла вреу Влахи сă фије Румуњ.”

Драган Јовановић дîн Камна

Влахи нус Румуњи, нума кȋћеуњи вреу сă јеј фије Румуњ

Јастă кîца ањи дă кîнд кȋћеуњи Влахи сă дук îн алће држăве ку пасушу алу Румуњијă (алуват нација лу Румуњијă), шî прîнту аја шîмеј мулц са дукă дî алће држăви прîн Европă.Мулт је, шî тот меј таре свадă (гîлśавија) прîту śе Румунија шî уна парће дă Влахи îн Сîрбијă, каре ау теза алор каре дзîśе кă Влахи îн Сîрбијă îс Румуњ шî нау алуор ентијетит. Мулт је меј ушор сăсă добîнђаскă нација лу Румуњијă. Ку аша лукру лу мулц је аја буна поћака сăсă дукă îн алће држăви îн Европă.Прîнту аја śе љимба лу Влахи самîнă ку љимба лу Румуњ ћинеришу лу Влахи тот мîј ђеас сă дуśе ла маре шкуалă îн Румуњијă. Дîла Румуњијă јеј добîнђеск стипендије, с пуоатă сăсă шкуалује аколоу.

Пîне кȋћеуњи Влахи катă кум сă ајбе ављарје нума дă јеј, лу ајмејмулц дă аша лукру нуљи драг, нуљи драг кîнд сă ворбијашће кă îс шî јеј Румуњ.

Преј ћињирј сараśија ља мîнат сăсă дукă îн алће држăвî, а аја śе са декларисîт кî îс Румуњ лор ља аźутат.

Прȋнгă момјенту лу екуономије, декларисȋту лу кȋћеуњи Влахи ка Румуњи афакут сăсă дукă мулц, мăјкусама ћињеришу дȋн региону лу Бранићева.

“Акума шћим прîнту śе мејмулт îс Влахи îн емиграцијă, каре трајашће мулц ањи шî дăкă аста њевоје ну сă опријашће, прă Влахи ну осă фије прă помîнт, осă фије Сîрбј, Румуњ, Аустријанцî, Нјемцî….Лу Савјету лу Влахилор îн Сîрбијă муоарă сă аźуће републикă, опшћинуљи îн каре трајеск Влахи, а шî лумја Влахилор – моарă туоц сăсă îнпрјауње шî лу аста њевоје “ сă афље љак” пîне нује амîнат. Мăј кусама трăбе сăсă афље кум сă фије меј бун трају îн саће шî, кумва сă сă ђîја војă лу ћинерјишî лу Влахилорсă уђјаскă îн Сîрбијă, шî ку капу îнсус сă вуорбаскă кî îс Влахи”, спуње Нуовица Јануошевић прједсједњику лу Савјету Влахилор.

Аста скрипсуарје дî медије је факут îн купринсу лу пројекту „ДÎКǍ ЋЕ ДУŚ, НОЈ НУ ОСǍМǍЈ ФИМ’’прǎ карје суфинансирјеашће Министарства дă културă шî информациј прǎ Конкурсу дî суфинансирјит пројектурљи дîн домену лу информисîт прǎ љимбиљи лу етницитјетурј îн 2019.ан.

Ставурљи îн аǎста пројект дî медије нус îнтуотдîуна шî ставурљи лу органу карје а финансирјит пројекту.

Аутор: еБраничево

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest