Intervju eBraničeva sa predsednikom NSV Novicom Janoševićem

Novica Janošević nalazi se na čelu Nacionalnog Saveta Vlaha od 1.decembra 2018.godine. U prvom intervjuu za Regionalni internet portal E-Braničevo, od kako je stupio na ovu funkciju, govori detaljnije o ciljevima i planovima NSV za naredni period, o problemima sa kojima se suočava ova manjina, zašto je otišao sa čelne pozicije u opštini Kučevo…

Odrekli ste se funkcije predsednika opštine Kučevo da biste mogli da preuzmete funkciju predsednika Nacionalnog Saveta Vlaha. Da li je to bila teška odluka i zašto ste se odlučili za nju?

U prethodnom periodu obavljao sam dužnost prvog potpredsednika Nacionalnog Saveta vlaške nacionalne manjine, te sam bio dobro upoznat sa radom NSV, ali i sa problemima sa kojima se suočava Savet i vlaška nacionalna manjina u Republici Srbiji. Imajući to u vidu, rešio sam da se aktivno i potpuno uključim u rad Nacionalnog Saveta Vlaha i odreknem funkcije predsednika opštine Kučevo, koju sam obavljao pet godina, iako su me mnogi savetovali da to ne radim zato što je većina smatrala, dakle više od 50 odsto građana opštine Kučevo, da vrlo dobro obavljam posao predsednika opštine.

Zadovoljan sam što su iza mene i mog tima ostale desetine kilometara asfaltiranog puta, uređena infrastruktura, izuzetna podrška deci, učenicima i studentima kroz besplatan prevoz i kuhinju, preko sto stipendija za studente godišnje, uređen Dom zdravlja koji će se još modernizovati, uređene škole i vrtić u Kučevu.Takođe, otvoren je vrtić u Rabrovu, sanirani domovi kulture po selima, otvoreno nekoliko pogona za preradu drveta,pokrenuta proizvodnja u fabrici vode, rekonstruisana pruga, pokrenuta izgradnja gasovoda u opštini i što je najvažnije, nije zatvoren nijedan pogon, niti institucija.

Opozicija će reći da sam bio najgori predsednik u istoriji Kučeva, ali njih život i moji rezultati demantuju i svaku moju pobedu u našim međusobnim duelima nikada mi neće oprostiti, jer ste svedoci i skorašnjih napada na mene i moju porodicu, ne argumentima, već uvredama i lažima. Kada imate dobre rezultate nije teško prekinuti funkciju u pola mandata i preuzeti odgovornost, naročito kada na izborima dobijete poverenje 94 odsto birača koji su izašli na glasanje.

Kako ocenjujete rad Saveta prethodnih godina – šta je dobro urađeno, a na čemu bi trebalo raditi ubuduće?

Generalno, novi saziv Saveta je saziv kontinuiteta sa prethodim, imaćemo iste ciljeve, ali će njihovo ostvarivanje biti organizovano na malo drugačiji način jer u Savetu su i novi ljudi i nova energija iz gotovo svih opština Istočne Srbije u kojima žive Vlasi. U prethodnom periodu Nacionalni savet je mnogo uradio, posebno u sferi kulture, uvođenju vlaškog govora kao izbornog predmeta u škole, ali jako malo u informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma. Moj je cilj da se Nacionalni savet aktivira punim kapacitetom i postigne maksimalne rezultate u četiri oblasti autonomije koja nam je zakonom zagarantovana.

Koji su to glavni ciljevi Nacionalnog saveta Vlaha i kako ćete ih ostvariti?

Ciljevi su očuvanje kulturne baštine, jezika i njegova ravnopravna upotreba u mestima gde su Vlasi nastanjeni, informisanje Vlaha i obrazovanje mladih na vlaškom jeziku. Za sve ovo je neophodno standardizovati vlaški jezik, pokrenuti rad Zavoda za kulturu Vlaha sa sedištem u Boru, pomoći kulturno-umetničkim društvima koja neguju tradiciju i kulturu, a moje je mišljenje da je od krucijalnog značaja saradnja sa lokalnim samoupravama, Vladom Republike Srbije, Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

Šta najviše muči Vlahe?

Gorući problemi Vlaha su nestandardizovan jezik, što otvara prostor da nas drugi svojataju, loša ekonomska situacija u Istočnoj Srbiji koja utiče na migraciju vlaškog življa u zemlje Evropske unije, kao i smanjen prirodni priraštaj, slaba informisanost Vlaha o svojim pravima. To se može videti na sledećem primeru: na popisu stanovništva 2012. godine bilo je 35.000 izjašnjenih Vlaha, a 55.000 stanovnika Srbije se izjasnilo da im je maternji jezik vlaški.Danas nam se obraćaju za pomoć i Vlasi koji se nisu izjasnili kao Vlasi na popisu stanovništva,recimo, u vezi mreže škola, a mi, i pored naše želje, ponekad nismo u mogućnosti da pomognemo.

Mnogo se govorilo na temu rumunizacije Vlaha. Kakav je vaš stav po tom pitanju, da li su Vlasi Rumuni?

Vlasi nisu Rumuni. Postoji određen pritisak da se Vlasi izaraze kao Rumuni, od strane pojedinaca koji imaju svoj lični interes. Naš stav je da smo mi autohton entitet sa posebnostima koje definišu nacionalnu manjinu, da smo većinom pripadnici srpske pravoslavne crkve, da smo uprkos velikim pritiscima vekovima sačuvali svoju tradiciju, kulturu, običaje, način života, govor i sve se to prenosilo usmenim putem sa kolena na koleno, jer pismo nismo imali. Danas, zbog svega toga želimo i borićemo se da standardizujemo i pismo. Naša matična država je Srbija, jer većinom živimo u Srbiji, u njenom istočnom delu, u Srbiji imamo zagarantovana prava da možemo da se izjašnjavamo onako kako se i osećamo, što i nije slučaj u nekim zemljama.

Mi poštujemo državu Rumuniju i rumunski narod, to su naši najbliži susedi, želimo sa njima najbliže odnose, ali ne želimo da nas svojataju. Sa većinskim, srpskim narodom, u Republici Srbiji imamo zajednički život, mešovite brakove, učestvujemo u radu državnih organa, a mislim da sam ja bio dobar primer odnosa države prema Vlasima, jer sam se deklarisao kao Vlah, a bio sam predsednik opštine u kojoj je većinsko srpsko stanovništvo.

Na koji način se može sačuvati identitet vlaškog naroda i koliko je značajna promocija kulture, tradicije i običaja?

Identitet Vlaha se najbolje čuva u porodici. Mislim da se to najbolje može objasniti primerom da je moja generacija prvo naučila vlaški govor i običaje od svojih roditelja, a tek kada smo pošli u školu naučili smo srpski jezik i obrazovali se u institucijama sistema. Smatram da sve potiče od porodice.

Promocija kulture, tradicije i običaja je, naravno, veoma važna, a ne zavisi samo od Nacionalnog saveta Vlaha Srbije, od medijskih kuća i institucija, već od svakog pojedinca.Smatram da je to što imamo ogromno kulturno blago od nemerljivog značaja za sve Vlahe, ali i za državu Srbiju i odgovornost je na svakom pojedincu i na većinskom srpskom narodu da nam pomogne da to sačuvamo, jer naša kultura, tradicija i običaji su opstajali jos od daleke prošlosti, i svoje smo živote ugrađivali u temelje države Srbije.

Koliko Savet ima članova, ko su ti ljudi i čime su zaslužili da se tu nađu?

Nacionalni savet broji 23 člana, od kojih su 22 sa izborne liste “Vlasi za Srbiju”, čiji sam bio nosilac. Zastupljene su gotovo sve opštine u kojima žive Vlasi. Članovi Saveta su različitih profila – poljoprivrednici, prosvetni radnici, ekonomisti, politikolozi, menadžeri, lekari… Zastupljeno je više žena nego što je zakonski minimum.Mogu reći da sam veoma zadovoljan strukturom Nacionalnog saveta i da ćemo u budućnosti uspeti da ostvarimo zacrtane ciljeve.

Čime ćete se rukovoditi u radu, koji su prioriteti u narednom periodu?

Sarađivaćemo sa svim nacionalnim savetima u Republici Srbiji, sa lokalnim samoupravama, ministarstvima i predsednikom Republike.Prezentovaćemo vlaški govor sa elementima nacionalne kulture u svim školama, kako bi učenici i njihovi roditelji dobili mogućnost da se opredele za izučavanje ovog izbornog nastavnog predmeta, a planiramo i pojačanu izdavačku delatnost, standardizaciju jezika, razne aktivnosti Zavoda za kulturu Vlaha, a sve sa ciljem da sačuvamo i unapredimo to što imamo.

Autor teksta: eBraničevo.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest
Close Menu