Nekada vlaška deca nisu znala srpski, a sada uglavnom ne znaju vlaški

Jačanje svesti o mogućem nestanku naroda od presudnog je značaja za očuvanje identiteta Vlaha, smatraju mnogi pripadnici ove manjine. Edukacija dece, naročito na vlaškom, izuzetno je važna jer budućnost je na mladima.

Vlasi od svog postanka nisu u komunikaciji koristili pismo već samo govor koji se prenosio sa generacije na generaciju. Opismenjavanjem stanovništva Srbije, Vlasi za službenu upotrebu prihvataju srpski jezik i pravopis, međutim, dugo je u porodici i međusobnoj komunikaciji opstajao vlaški. Kako vreme odmiče, vlaške porodice sve su sklonije da komuniciraju na jeziku većinskog naroda, pa postoji opravdana bojazan da vlaški nestane. Tome svakako doprinose i pojačane emigracije ovog naroda, a koliko bi očuvanje jezika moglo da utiče na eventualno vraćanje neke nacionalne svesti o pitanju opstanka naroda i identiteta, pokušali smo da pronađemo odgovore u ovom tekstu.

Nacionalni savet Vlaha je 2012. godine ustanovio korišćenje azbuke od 35 slovnih,ili latiničnih, ili ćiriličnih znakova.

Vlaško pismo

“Vukova azbuka nije bila adekvatna za zapisivanje vlaškog govora, jer nema dovoljno znakova koji bi predstavljali sve glasove u vlaškom govoru. Rumunsko pismo, koje su određeni ljudi predlagali da se usvoji kao zvanično pismo Vlaha, za Vlahe je neprirodno, jer ne odražava vlaški govor, i rumunski osećaju kao strani jezik, poput italijanskog, španskog, francuskog i ostalih romanskih jezika.Otuda je najsvrsishodnije, najprirodnije i najprihvatljivije bilo korišćenje pisma od 35 znakova koji bi predstavljali svaki glas koji se koristi u vlaškom govoru”, kaže Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha Srbije.

Novica Janošević

Mali procenat Vlaha zna da piše na vlaškom jeziku, jer to zahteva učenje azbuke, a pritom se ne koristi kao službeni jezik. Na pitanje kako su Vlasi prihvatili vlaško pismo i koliko su zainteresovani za učenje, Janošević je rekao:

“S obzirom na to da Vlasi nisu od svog nastanka koristili pismo, proces prihvatanja i korišćenja vlaškog pisma u svakodnevnom životu, kao i u službenoj upotrebi, mora biti postupan i zahteva određeno vreme. Nacionalni savet intenzivno radi na standardizaciji vlaškog jezika i to je nepovratan proces i jedini način da vlaški jezik ne izumre”, naglašava prvi čovek NSV.

Odluka o standardizaciji vlaškog jezika

U vlaškim porodicama maternji jezik bio je vlaški, ranije je bilo slučajeva da deca kada krenu u prvi razred osnovne škole u svom rodnom selu, ne znaju srpski jezik. Sada deca bukvalno od rođenja paralelno uče vlaški i srpski, a mnogi mladi roditelji primat daju srpskom jeziku jer ne žele da njihova deca u vrtiću i školi govore drugačije od većine dece. Kao posledicu danas imamo veliki broj primera da deca, čija su oba roditelja Vlasi, ne znaju vlaški jezik.

Izborni predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ uveden je u škole 2014.godine na inicijativu Nacionalnog saveta Vlaha Srbije. U Braničevskom okrugu ovaj izborni predmet se izučava u tri osnovne škole: u opštini Kučevo to je OŠ “Slobodan Jović“ u Voluji, u opštini Žagubica OŠ “Jovan Šerbanović“ u Krepoljinu, i u OŠ “Jovan Šerbanović“ u Ranovcu, opština Petrovac na Mlavi.

Udžbenik za učenje i upoznavanje sa govorom i kulturom Vlaha

Rozica Dragojlović, učiteljica u Osnovnoj školi “Slobodan Jović“ u Voluji, koja već treću godinu predaje izborni predmet “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture”, kaže da se u ovom vlaškom selu u domaćinstvima uglavnom priča na srpskom i da većina dece ne zna vlaški jezik.

„Roditelji sada sve žele unapred da urade i smatraju da će deca bolji uspeh da postignu u školi ako znaju srpski jezik, a vlaški im nije potreban. Dakle, roditelji su ti koji bi trebalo više da razmišljaju o tome kako da sačuvamo svoje korene. Mislim da bi i Nacionalni savet Vlaha, i mi prosvetni radnici, trebalo sa roditeljima više da radimo jer su oni ti koji odlučuju, a i dalje mnogi smatraju da njihovoj deci nije neophodan vlaški, da je to dodatno opterećenje ako imaju dodatna dva časa nedeljno”, priča Dragojlović.

Rozica Dragojlović

Na početku svake školske godine sprovodi se anketa i učenici, uzrasta od prvog do osmog razreda, mogu da se opredele za ovaj izborni predmet. Dragojlović kaže da je najmanji odživ učenika bio prve godine, samo 37 đaka, naredne školske godine značajno više – 65, a ove godine pedesetak učenika.

Poziv roditeljima na društvenim mrežama

Po njenim rečima, u ovom kraju deca veoma malo govore vlaški jezik i bukvalno ih uči od početka, slovo po slovo, reč po reč, kao u prvom razredu kada deca uče da pišu i čitaju.

“Trudim se da im časovi budu interesantni, ne radimo samo govor već i strip na vlaškom, igramo i pevamo, a sve sa ciljem da animiramo i drugu decu koja ne pohađaju ovaj predmet. Takođe, sa roditeljima često razgovaram, ali ne želim da budem previše nametljiva da se ne bi pogrešno shvatilo. Smatram da to polako treba da dođe do njih i da shvate da je zaista potrebno da, kao i sve druge nacionalnosti, i mi sačuvamo ono naše vredno – govor, običaje i tradiciju Vlaha”, objašnjava Rozica Dragojlović.

Pitali smo našu sagovornicu da li edukacija mladih naraštaja može da spreči ili umanji aktuelni proces emigracije Vlaha ?

„To što radimo je veoma bitno jer je počeo jezik da se zaboravlja, a cilj je da sačuvamo jezik, običaje i tradiciju. Međutim, smatram da veoma malo utiče na emigracije, jer su uslovi za život presudni za odlazak Vlaha u inostranstvo. Mišljenja sam da to, nažalost, ne može nešto mnogo da utiče na smanjenje emigracija sa ovih prostora”, smatra Dragojlović.

Prvi čovek Nacionalnog saveta Vlaha Srbije kaže da još uvek nisu urađena precizna istraživanja o tome koliko učenje predmeta “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” utiče na buđenje nacionalne svesti kod mladih Vlaha, jer će konkretni rezultati tog rada biti vidljivi tek kroz nekoliko godina. On smatra da učenje vlaškog govora u školama direktno ne može da utiče na emigracije vlaškog življa, ali može na indirektan način.

“Učenjem predmeta “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture” stvara se kod dece osećaj pripadnosti sredini u kojoj su odrasla i postala ljudi. Na taj način se budi kod ljudi lokalni patriotizam, što je veoma značajno kada se nađemo u situaciji da ovde teško živimo, a da bismo na drugom mestu možda bolje živeli, jer ne donosimo odluku tako lako da se odselimo, promena mesta boravka je veoma teška odluka u životu. Time što učimo, što prihvatamo kulturu na tom lokalnom, mikro nivou, što smo više vezani za svoj rodni kraj, indirektno može da utiče na našu buduću odluku da li ćemo otići ili ne”, ističe Janošević.

Naš sagovornik je ukazao na jedan interesantan fenomen kod Vlaha, a to je odlazak većeg broja Vlaha u zemlje Evrope nego Srba. Po njegovim rečima, razlog je međusobna povezanost Vlaha.

“Jedan Vlah kada ode u inostranstvo on povuče prvo svoju porodicu, pa familiju, pa na kraju i prijatelje. Onda u Beču, ili nekom drugom gradu, Vlasi naprave svoju mikro sredinu u kojoj nastavljaju da praktikuju svoje običaje”, objašnjava Janošević.

Efekti edukcije mladih Vlaha biće vidljiviji tek kroz desetak godina, ali jedno je već u sadašnjem trenutku sigurno, a to je da se učenjem vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture budi nacionalna svest kod mladih Vlaha koja je u modernim vlaškim porodicama (ne)svesno potisnuta. Ako makar jedan pripadnik vlaške nacionalne manjine iz svake generacije odluči da ostane u Srbiji da živi, radi i prenosi vlaški jezik, kulturu i običaje na svoje potomstvo, to je uspeh, smatraju pripadnici ove nacionalne manjine.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ AKO ODEŠ, NEĆE NAS BITI – kako sprečiti emigracije mladih Vlaha? “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019 .godini.

-Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Autor: E-Braničevo

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google+
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest
Close Menu