03.03.2013.
REAGOVANJA: OBRAĆANJE JAVNOSTI SRBIJE I RUMUNIJE “Gergina” Negotin, Udruženje za ocuvanje identiteta, kulture, tradicije i jezika Vlaha

Gordana Stamenić , kopredsedavajuća Međuvladine mešovite komisije za nacionalne manjine Republika Srbije i Rumunije
Bogdan Auresku , kopredsedavajući Međuvladine mešovite komisije za nacionalne manjine Republika Rumunije i Srbije
Knut Volebek , Visoki komesar OEBS za pitanje nacionalnih manjina


JAVNOSTI SRBIJE I RUMUNIJE

Ovim obraćanjem, Udruženje za očuvanje identiteta, kulture, tradicije i jezika Vlaha, „Gergina“ iz Negotina, želi da ukaže na nedopustivo narušavanje prava na slobodu izjašnjavanja i prava da budemo Vlasi, od strane nekih organizacija u Srbiji koje sebe kategorišu kao „vlaške“.

Mi njima ne osporavamo pravo da budu Vlasi, ili Rumuni, ili Vlasi – Rumuni, ili Rumuni – Vlasi, ili Vlasi i Rumuni sa svim, ili bez, kosih i vodoravnih crta i crtrica, ali ne dozvoljavamo da oni negiraju naše pravo da imamo svoj stav, onakav kakav je bio, kakav je sada i kakav će uvek biti. Da smo bili, jesmo i uvek ćemo biti Vlasi, rođeni u državi Srbiji, koju smo uvek smatrali, sada je smatramo i uvek ćemo je uvek smatrati, svojom jedinom domovinom.

Naime, mi članovi Udruženja „Gergina“, kao i veći deo javnosti Srbije, pomalo smo umorni od stava koji zastupaju čelnici političke organizacije Vlaška demokratska stranka Srbije, ali i nevladinih organizacija Ariadnae filum i Društvo za kulturu Rumuna -Vlaha „Trajan“.

Pri tome, naravno, ne osporavamo njihovo pravo da misle i imaju svoj stav, ali osporavamo njihov stav da su jedino njihovi članovi „autentični“ Vlasi. Ili, drugim rečima, oni su počeli da nas dele na podobne i nepodobne. A to je nedopustivo. Jer nam je iz istorije poznato kuda vodi takav stav i način razmišljanja.

Mi njima ne osporavamo pravo da budu Vlasi, ili Rumuni, ili Vlasi – Rumuni, ili Rumuni – Vlasi, ili Vlasi i Rumuni sa svim, ili bez, kosih i vodoravnih crta i crtrica, ali ne dozvoljavamo da oni negiraju naše pravo da imamo svoj stav, onakav kakav je bio, kakav je sada i kakav će uvek biti. Da smo bili, jesmo i uvek ćemo biti Vlasi, rođeni u državi Srbiji, koju smo uvek smatrali, sada je smatramo i uvek ćemo je uvek smatrati, svojom jedinom domovinom.

Oni govore u naše ime, mada mi to ne želimo! I mi sami umemo da govorimo o nama. Jer smo mi Vlasi, baš kao što su to bili i naši preci. Međutim, predstavnici pobrojanih organizacija, svojim izjavama, vrše atak na naše pravo da budemo Vlasi, proglašavajući sebe za jedine i „autentične“ Vlahe. Propagirajući u svojim izjavama koncept „etničke čistote“. Praveći, u skladu sa svojim političkim pretenzijama arbitrarne podele na one koji su Vlasi i one koji to nisu. U ime članova Udruženja „Gergina“, tvrdim da su na ovaj način, od strane pomenutih organizacija, ugrožena prava na slobodu izjašnjavanja.

Deklaracija o ljudskim pravima pripadnika nacionalnih, etničkih, verskih i jezičkih manjina, Ujedinjenih nacija iz 1992. godine govori o pravu pripadnika manjine – pojedinca. Upravo zbog toga, svi mi zajedno, ali i svako od nas pojedinačno, pripadnici smo vlaške etničke zajednice, čija se prava od strane pomenutih organizacija osporavaju. Zato i istupamo u odbranu prava svakog čoveka da bude ono što jeste.

Za nas, to pravo je da budemo Vlasi. Ono što smo bili, što jesmo i što ćemo uvek biti. A to naše pravo oni negiraju svojim neistinama i pozivom na silu i prinudu. Zbog njihove potrebe da imaju „sanjani broj svojih istomišljenika“, na delu je otvoreno negiranje naših prava. I to pred očima srpske i evropske javnosti. Neistinama i zamenom teza o ugroženosti manjinskih prava Rumuna negiraju se prava nas Vlaha da baštinimo svoje običaje, jezik i kulturu. Otvoreno se pozivaju državne institucije na primenu sile i represije kako bi se Vlasima ukinula i ona prava koja nisu ukidana ni u vreme totalitarnih režima, a o ostvarivanju drugih prava, u skladu sa Evropskom poveljom o manjinama da i ne govorimo.

Pod plaštom ostvarivanja prava rumunske nacionalne manjine (koje mi ne osporavamo), samoproglašeni „jedini“ i „autentični“ predstavnici Vlaha, otvorenim pismom traže od Srbije, Rumunije i OEBS-a, ukidanje svega sa predžnakom „vlaško“. Ukidanje vlaških emisija na lokalnim televizijama i zabranu upotrebe vlaškog jezika. Sve pod izgovorom da „ima previše reči koje nisu rumunske“, traže zabranu upotrebe vlaškog pisma, jer „ima previše slova koja su srpska“.

Zabrinuti smo, jer taj govor o „čistoti“ jezika i pisma je vrlo blizak govoru o „čistoti“ rase i krvi! Zato se i obraćamo, sa verom i nadom da ćete sprečiti da do tog i takvog govora dođe. Jer smo vrlo zabrinuti zbog širenja ideja o „čistoti“ naroda od strane pomenutih organizacija. To nije u duhu vlaške kulture koja neguje načela tolerancije i suživota sa drugim narodima, u miru i međusobnom uvažavanju. U isto vreme, mi njima ništa ne osporavamo. Neka rade šta hoće i kako hoće. Ali neka ostave nas da mi radiomo ono za šta imamo podršku onih koji sebe nazivaju Vlasima. I koji ne žele da budu Rumuni. Sa ili bez kosih i vodoravnih crtica.

Predstavnici pojedinih „vlaških“ organizacija, u ime odbrane elementarnih ljudskih prava traže da se nama Vlasima ukinu ista ta prava. I ne vide ništa loše u tome što je jedna organizacija za ljudska prava, deo te ujdurme. Mada je sasvim logično da ljudska prava budu univerzalna i nedeljiva. Ili ih ima ili nema. I da su, samim tim, potrebna i nama kao i njima. I da je jedina granica za ostvarivanje nečijih ljudskih prava, pravo drugih na ta ista prava. A oni su, upravo, ugrožavajući naša prava, prekoračili tu granicu.

Mi pozdravljamo njihovu težnju da budu Rumuni i da kao rumunska nacionalna manjina ostvare svoja manjinska prava, ali ista ta prava tražimo i za nas Vlahe, jer ako je za predstavnike tih organizacija Vlah sinonim, za nas je Vlah naš etnonim.

Iako i sami u javnoj komunikaciji, na televiziji i na sastancima nikad ne koriste ni vlaški, a kamoli rumunski jezik, već redom koriste srpski jezik, neštedimice napadaju kao „skandaloznu“ odluku Nacionalnog saveta Vlaha, da srpski jezik koristi u svojim zvaničnim nastupima.

U Istočnoj Srbiji ne postoji „veštačka podela“ na Vlahe i Rumune, već tamo žive Vlasi i Rumuni, kao i Srbi i Romi i drugi. Sami su se ljudi opredeljivali i niko ih nije „veštački delio“, jer ovde podela i nema, pošto zajedno žive vekovima. Jer je jedna od najviših vrednosti vlaškog društva tolerancija i suživot sa drugim narodima.

Neistinita je tvrdnja da početkom devedesetih godina XX veka ni jedna organizacija nije isticala odvojeno postojanje vlaške i rumunske zajednice. Svako ko ima malo duže pamćenje, setiće se da je Dimitrije Kračunović, iako se zalagao za jedinstveno delovanje Vlaha i Rumuna, u nazivu svoje političke partije jasno stavio “Demokratski pokret Vlaha i Rumuna“, ističući time i faktičko postojanje ta dva entiteta i jasnu distinkciju među njima. Stavljanje znaka jednakosti između ova dva entiteta dolazi tek sa nastojanjem samoproglašenih „jedinih predstavnika Vlaha“ da prošire svoj „rumunski program“ i na taj način dobiju što veću političku podršku.

Tačno je da su izbori za Nacionalni savet Vlaha, 2010.godine, izazvali povećano interesovanje Vlaha za „vlaško pitanje“, ali je gruba zamena teza to dovoditi u vezu sa angažmanom pojedinaca iz NS Vlaha, koji priadaju i nekoj od stranaka na političkoj sceni Srbije. Vlasi ne žive u getu, već su aktivni pripadnici društvenog života Srbije i činjenica da su neki od članova NS Vlaha istovremeno uspešni i u političkom životu na nivou lokalne samouprave, ili republičkom nivou, samo im daje dodatni legitimitet, jer taj svoj uspeh duguju kako podršci Srba, tako i podršci Vlaha u svojim sredinama. A to nije samo osobenost Vlaha. Ima i drugih predstavnika nacionalnih manjina koji su postigli značajan uspeh. I to ne samo politički već i opštedruštveni. Osporavanje nečijeg etničkog identieta na osnovu njegovog političkog opredeljenja je nedopustivo. Kao što je nedopustivo da pripadnici nekih organizacija vrše izjednačavanje pripadnosti političkoj partiji sa pripanošču određenoj etničkoj grupi. A oni, očigledno je, vrše, ne samo izjednačavanje dve različite etničke zajednice (Rumuna i Vlaha), već i politički i etnički identietet, što je apsurdno i nekorektno.

Licitiranje godinama starosti izabranih pripadnika NS Vlaha i aluzije o njihovim „poodmaklim godinama“ je ne samo degutantno, već prenebregava činjenicu da je na poslednjem popisu prosečna starost pripadnika vlaške manjine 51. godina. Zar je u redu da nečija prava budu osporena samo zato što je starija osoba? Ovo je samo još jedan od primera vrlo diskriminišućeg stava, koji se u ovom slučaju odrazio na starost pojedinca. To je vrlo zabrinjavajuće!

Činjenica je da je Srbija zemlja matica Vlaha. To nije osporeno čak ni u delima čanavedenog istoričara dr Gacovića, gde se govori o kontinuitetu vlaškog življa na ovim prostorima od srednjeg veka do danas, što samo po sebi govori o površnosti i paušalnosti optužbi iznetih na račun Vlaha i njihovog nacionalnog saveta.

U nizu neistina, neistinita je i tvrdnja da su iz NS Vlaha isključeni jedini pravi predstavnici zajednice. A šta je istina? Činjenice!

A činjenice govore da je četvoro pripadnika NS Vlaha, od 7 izabranih na listi br.2 „Zajednica Vlaha Srbije“, želeći da sebe prikažu kao žrtve, samovoljno odlučilo da ne učestvuje u radu NS Vlaha, pokazujući time da im je bitnija lična promocija od sudbine nas Vlaha. Kao i što je istina je da ostali izabrani članovi, kako sa ove, tako i sa drugih izbornih lista aktivno učestvuju u radu NS, donoseći istorijske odluke za nas Vlahe.

Kritikujući NS Rumuna „zbog neaktivnosti po pitanju Vlaha“, a istovremeno negirajući istom NS Rumuna da predstavlja „Vlahe odnosno Rumune južno od Dunava“ cela priča je dovedena do apsurda, koji dovodi do konačnog priznanja „specifičnosti vlaške zajednice“, zapravo njene samobitnosti i etničke različitosti u odnosu na Rumune u Banatu.

Vrhunac neistina i totalne neupućenosti samoproglašenih „jedinih vlaških predstavnika“ u aktuelna dešavanja u vlaškoj zajednici iskazuje se kroz optužbe na račun knjiga štampanih na vlaškom jeziku i vlaškom pismu. Naime, nisu štampani „prvi udžbenici“ na vlaškom jeziku i pismu, već pesmarica i bojanka za decu „Panda ȋnvacă kung-fu“, kao i srpsko-vlaški priručnik „Govorim vlaški“ i zbirka šaljivih vlaških priča „Elvis alu Ćobanu“.

Knjige su katalogizirane i zavedene u Narodnoj biblioteci Srbije pod punim imenom i prezimenom autora, a ne pod nekim pseudonimom, što se da utvrditi neposrednim čitanjem istih. Međutim, „samoproglašenim predstavnicima Vlaha“ najviše je, izgleda, zasmetala činjenica da se jedan Vlah, na jednoj vlaškoj knjizi, pisanoj vlaškim jezikom na vlaškom pismu, potpisao autentičnim imenom svoje velike vlaške familije Pasujoni iz Duboke, čiji pripadnici danas žive ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj… Jer, Slobodan Golubović dPasujoni, sa ponosom ističe da je i Slobuodan alu Pȋatru, alu Dušan, alu Juova, alu Pȋatru, alu Golub, alu Pȋatru dPasujoni, a mi u Udruženju „Gergina“ sa ponosom ističemo da je naš član, ali i član Odbora za obrazovanje NS Vlaha, kao i koordinator za uvođenje izbornog predmeta u osnovne škole. On sa ponosom ističe da je Vlah, a takođe s ponosom i da je dPasujoni iz Duboke, mesta koje je do polovine XX veka bilo jedan od centara vlaške kulture i duhovnosti, te mesto čuvenih dubočkih Rusaljki, čiji je potomak.

Međutim, nama je jasno da se širenjem ovih neistina vrši otvoreni pritisak na institucije sistema, kako bi se Vlasi sprečili da u školama uče o običajima svojih predaka, svom vlaškom jeziku i vlaškoj kulturi, a da umesto toga uče rumunski jezik, sa elementima rumunske nacionalne kulture.

I sve ovo se dešava kada vlaška zajednica i NS Vlaha, pokretanjem postupka pred Ministarstvom prosvete traži usvajanje Plana i programa i uvođenje izbornog predmeta „Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture“ u mlađim razredima osnovne škole, u okviru koga bi se zainteresovani učenici upoznavali sa vlaškim govorom i vlaškom kulturom kraja u kome žive, kao i sa govorima i običajima drugih Vlaha Istočne Srbije.

Za pisanje udžbenika angažovan je diplomirani etnolog-antropolog i poznavalac vlaškog govora i vlaške kulture, a kao konsultanti, angažovani su stručnjaci iz oblasti pedagoških nauka i lingvistike. Udžbenik je još u rukopisu pa kao takav nedostupan, kako javnosti tako i ljudima koji za sebe tvrde da su autentični Vlasi, a koji donose negativan sud o udžbeniku koji nisu ni videli, a kamoli pročitali.

„ O tempora, o mores ! “ – u svoje vreme reče Ciceron.

A nama, u Udruženju „Gergina“, preostaje samo da dignemo svoj glas u odbranu svih nas. U odbranu prava da, kakvi god da jesmo, budemo to što jesmo!

S poštovanjem,

U Negotinu, 03.marta 2013. godine.

Primarijus dr Siniša Čelojević

predsednik Udruženja „Gergina“ , član IO i predsednik Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma Nacionalnog saveta Vlaha

Close Menu