Некада влашка деца нису знала српски, а сада углавном не знају влашки

Јачање свести о могућем нестанку народа од пресудног је значаја за очување идентитета Влаха, сматрају многи припадници ове мањине. Едукација деце, нарочито на влашком, изузетно је важна јер будућност је на младима.

Власи од свог постанка нису у комуникацији користили писмо већ само говор који се преносио са генерације на генерацију. Описмењавањем становништва Србије, Власи за службену употребу прихватају српски језик и правопис, међутим, дуго је у породици и међусобној комуникацији опстајао влашки. Како време одмиче, влашке породице све су склоније да комуницирају на језику већинског народа, па постоји оправдана бојазан да влашки нестане. Томе свакако доприносе и појачане емиграције овог народа, а колико би очување језика могло да утиче на евентуално враћање неке националне свести о питању опстанка народа и идентитета, покушали смо да пронађемо одговоре у овом тексту.

Национални савет Влаха је 2012. године установио коришћење азбуке од 35 словних,или латиничних, или ћириличних знакова.

Влашко писмо

“Вукова азбука није била адекватна за записивање влашког говора, јер нема довољно знакова који би представљали све гласове у влашком говору. Румунско писмо, које су одређени људи предлагали да се усвоји као званично писмо Влаха, за Влахе је неприродно, јер не одражава влашки говор, и румунски осећају као страни језик, попут италијанског, шпанског, француског и осталих романских језика.Отуда је најсврсисходније, најприродније и најприхватљивије било коришћење писма од 35 знакова који би представљали сваки глас који се користи у влашком говору”, каже Новица Јаношевић, председник Националног савета Влаха Србије.

Новица Јаношевић

Мали проценат Влаха зна да пише на влашком језику, јер то захтева учење азбуке, а притом се не користи као службени језик. На питање како су Власи прихватили влашко писмо и колико су заинтересовани за учење, Јаношевић је рекао:

“С обзиром на то да Власи нису од свог настанка користили писмо, процес прихватања и коришћења влашког писма у свакодневном животу, као и у службеној употреби, мора бити поступан и захтева одређено време. Национални савет интензивно ради на стандардизацији влашког језика и то је неповратан процес и једини начин да влашки језик не изумре”, наглашава први човек НСВ.

Одлука о стандардизацији влашког језика

У влашким породицама матерњи језик био је влашки, раније је било случајева да деца када крену у први разред основне школе у свом родном селу, не знају српски језик. Сада деца буквално од рођења паралелно уче влашки и српски, а многи млади родитељи примат дају српском језику јер не желе да њихова деца у вртићу и школи говоре другачије од већине деце. Као последицу данас имамо велики број примера да деца, чија су оба родитеља Власи, не знају влашки језик.

Изборни предмет „Влашки говор са елементима националне културе“ уведен је у школе 2014.године на иницијативу Националног савета Влаха Србије. У Браничевском округу овај изборни предмет се изучава у три основне школе: у општини Кучево то је ОШ “Слободан Јовић“ у Волуји, у општини Жагубица ОШ “Јован Шербановић“ у Крепољину, и у ОШ “Јован Шербановић“ у Рановцу, општина Петровац на Млави.

Уџбеник за учење и упознавање са говором и културом Влаха

Розица Драгојловић, учитељица у Основној школи “Слободан Јовић“ у Волуји, која већ трећу годину предаје изборни предмет “Влашки говор са елементима националне културе”, каже да се у овом влашком селу у домаћинствима углавном прича на српском и да већина деце не зна влашки језик.

„Родитељи сада све желе унапред да ураде и сматрају да ће деца бољи успех да постигну у школи ако знају српски језик, а влашки им није потребан. Дакле, родитељи су ти који би требало више да размишљају о томе како да сачувамо своје корене. Мислим да би и Национални савет Влаха, и ми просветни радници, требало са родитељима више да радимо јер су они ти који одлучују, а и даље многи сматрају да њиховој деци није неопходан влашки, да је то додатно оптерећење ако имају додатна два часа недељно”, прича Драгојловић.

Розица Драгојловић

На почетку сваке школске године спроводи се анкета и ученици, узраста од првог до осмог разреда, могу да се определе за овај изборни предмет. Драгојловић каже да је најмањи оџив ученика био прве године, само 37 ђака, наредне школске године значајно више – 65, а ове године педесетак ученика.

Позив родитељима на друштвеним мрежама

По њеним речима, у овом крају деца веома мало говоре влашки језик и буквално их учи од почетка, слово по слово, реч по реч, као у првом разреду када деца уче да пишу и читају.

“Трудим се да им часови буду интересантни, не радимо само говор већ и стрип на влашком, играмо и певамо, а све са циљем да анимирамо и другу децу која не похађају овај предмет. Такође, са родитељима често разговарам, али не желим да будем превише наметљива да се не би погрешно схватило. Сматрам да то полако треба да дође до њих и да схвате да је заиста потребно да, као и све друге националности, и ми сачувамо оно наше вредно – говор, обичаје и традицију Влаха”, објашњава Розица Драгојловић.

Питали смо нашу саговорницу да ли едукација младих нараштаја може да спречи или умањи актуелни процес емиграције Влаха ?

„То што радимо је веома битно јер је почео језик да се заборавља, а циљ је да сачувамо језик, обичаје и традицију. Међутим, сматрам да веома мало утиче на емиграције, јер су услови за живот пресудни за одлазак Влаха у иностранство. Мишљења сам да то, нажалост, не може нешто много да утиче на смањење емиграција са ових простора”, сматра Драгојловић.

Први човек Националног савета Влаха Србије каже да још увек нису урађена прецизна истраживања о томе колико учење предмета “Влашки говор са елементима националне културе” утиче на буђење националне свести код младих Влаха, јер ће конкретни резултати тог рада бити видљиви тек кроз неколико година. Он сматра да учење влашког говора у школама директно не може да утиче на емиграције влашког живља, али може на индиректан начин.

“Учењем предмета “Влашки говор са елементима националне културе” ствара се код деце осећај припадности средини у којој су одрасла и постала људи. На тај начин се буди код људи локални патриотизам, што је веома значајно када се нађемо у ситуацији да овде тешко живимо, а да бисмо на другом месту можда боље живели, јер не доносимо одлуку тако лако да се одселимо, промена места боравка је веома тешка одлука у животу. Тиме што учимо, што прихватамо културу на том локалном, микро нивоу, што смо више везани за свој родни крај, индиректно може да утиче на нашу будућу одлуку да ли ћемо отићи или не”, истиче Јаношевић.

Наш саговорник је указао на један интересантан феномен код Влаха, а то је одлазак већег броја Влаха у земље Европе него Срба. По његовим речима, разлог је међусобна повезаност Влаха.

“Један Влах када оде у иностранство он повуче прво своју породицу, па фамилију, па на крају и пријатеље. Онда у Бечу, или неком другом граду, Власи направе своју микро средину у којој настављају да практикују своје обичаје”, објашњава Јаношевић.

Ефекти едукције младих Влаха биће видљивији тек кроз десетак година, али једно је већ у садашњем тренутку сигурно, а то је да се учењем влашког говора са елементима националне културе буди национална свест код младих Влаха која је у модерним влашким породицама (не)свесно потиснута. Ако макар један припадник влашке националне мањине из сваке генерације одлучи да остане у Србији да живи, ради и преноси влашки језик, културу и обичаје на своје потомство, то је успех, сматрају припадници ове националне мањине.

Овај текст настао је у склопу пројекта “ АКО ОДЕШ, НЕЋЕ НАС БИТИ – како спречити емиграције младих Влаха? “ који суфинансира Министарство културе и информисања по основу Конкурса о суфинансирању пројеката из области јавног информисања на језицима националних мањина у 2019 .години.

-Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Аутор: Е-Браничево

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest