НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ВЛАХА - САВЈЕТУ ВЛАХИЛОР

На седници Националног савета Влаха, 24. јануара 2012. године усвојено је влашко писмо у ћириличној и латиничној варијанти.

Одбор за службену употребу језика и писма Националног савета Влаха се руководио следећим начелима:

1. Влашки језик је назив за архаичне романске дијалекте којим, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије.

Основа за овакав приступ језику Влаха призилази из члана 4, Декларације Националног савета Влаха у коме се казе : “ И поред чињенице да је језик, којим Власи данас у Србији говоре идиом (дијалект), произашао из балканског латинитета, наравно делом из румунског а делом са примесама из нероманских језика, он је довољно специфичан да се сматра матерњим језиком Влаха.“

По дефиницији из члана 2, Повеље о регионалним и мањинским језицима Савета Европе, влашки језик се по својим битним одликама сврстава у мањинске језике и то као матерњи језик Влаха, који живе у Републици Србији. По одредницама из ове Повеље мањински језици су: ” они који су традиционално у употреби на одређеној територији једне државе од стране држављана те државе који чине бројчано мању групу од остатка становништва те државе “

2. Полазеци од лингвистичке дефиниције по којој је “ Дијалект, дијалекат или наречје варијетет језика који користе људи одређене географске области” влашки језик заправо чине два основна наречја (названа по територијално – географским областима Србије, коју насељавају припадници влашке националне мањине, говорници ова два наречја :

Хомољско-Браничевско наречје и Крајинско-Тимочко наречје.

3. Усвајање влашког писма је приоритетан и неодложан задатак, те као средство за писање на матерњем језику Влаха и било ког народа, представља врхунац и основ писмености и очувања језика.

4. Влашко писмо треба засновати на Власима познатим графичким решењима за писмо, односно на равноправној употреби ћирилице и латинице, које су Власи упознали кроз образовни систем државе Србије. Писмо треба да одговара језичким и фонетским карактеристикама влашког језика, тако да поред познатих 30 графема, мора да садржи и додатне графеме за катактеристичне гласове оба наречја влашког језика.

5. Влашко писмо треба да буде једноставно за употребу, како у обичном зписивању, тако и средствима савремених информатичких система и технологија (компјутери, интернет, коресподенција савременим технологијама).

ПРОЦЕДУРА УСВАЈАЊА ПРЕДЛОГА ВЛАШКОГ ПИСМА:

На седници Одбора од 15. маја 2011. године, донет је једногласан закључак да се утврди и усвоји ћирилична и латинична верзија влашког писма у равноправној употреби.

Извршни одбор Националног савета је у два маха, у Петровцу и Бољевцу организовао панел дискусије на ову тему, а на седници од 29. јула 2011. утврдио је предлог влашког писма, предлозеног од стране Удружења Гергина, које је стављено на јавну расправу , на званичном сајту Националног савета са роком од 30 дана. Тиме је испоштована и правна и демократска процедура око усвајања нашег писма. Истовремено, путем интернета писмо је презентовано на свим доступним форумима и страницама које се баве питањем Влаха.

Коначно, Извршни одбор Националног савета Влаха је на седници од 8. децембра 2011.године једногласно усвојио предлог влашког писма.

Одбору за службену употребу језика и писма, ни Извршном одбору није стигла ни једна примедба на писмо, као ни неки други предлог у писаној форми. Удружење Гергина је у међувремену интервенисала са неким прихватљивијим ортографским решењима, која се односе на ћирилично писмо, односно примењен је исти принцип (као у латиници) за 3 словна знака, тако да је саобразно датим предлозима и утврђеним начелима сачуван истоветан принцип за оба писма и латинично и ћирилично. Истовремено, чланови Гергине креирали су и пробне – тест фонтове влашког писма, који су путем интернета постављени корисницима на пробно тестирање, и од око 300 корисника који су испробали ове фонтове, није било никаквих земерки.

Дакле, пред вама се налазе обе варијанте влашког писма: ћирилична и латинична. Ћирилично писмо је писмо које Власи користе од почетка своје писмености, кроз византијско наслеђе. У основи ради се о грчком алфабету из кога је преузето 26 словних знакова, по принципу једно слово – један знак. Слободно можемо констатовати да је ћирилично писмо историјско писмо Влаха на Балкану, обзиром на први писани документ на ћирилици јос из 1392. године. Као и у латиничном писму, које се састоји од 30 словних знакова предложена решења односе се на 5 додатих словних знакова карактеристичним за влашки језик:

то су мукло “А” (Ă) мукло “И”, (Î ) карактеристичних за Крајинско – Тимочки дијалект, као и “џ” “шј” и “жј” , који су уз прва два карактеристични за Браничевско – Хомољско наречје.

Латинично писмо је писмо свих романских народа, те је као такво оправдано увести га у равноправну употребу за потребе Влаха. Несувисло је у савременом добу задржати се само на ћирилици када је савремена комуникација заснована на латиници као глобалном писму у разним варијантама. Будући да су многи Власи данас становници Европе, те самим тим упућени на интензивно коришћење латинице као примарног писма у свакодневној комуникацији, те да је и у Србији где је ћирилица званична, у свакодневној употреби и у великом проценту заступљено латинично писмо, увођење и латиничног влашког писма предстаља логичан избор.

Оба писма су словна, односно састоје се од словних графема. Ћирилично писмо се састоји од 34 монографа и једног диграфа “џ”. За 34 словних решења у ћириличном писму задржан је принцип једно слово – један глас, односно сваком фонему одговара један графем.

Латинично писмо се састоји од 31 монографа и 4 диграфа : џ, љ, њ и џ.

Додатни самогласници карактеристицни за влашки језик (поред постојецих пет – а, е, и, о, у) за оба наречја су Ă и Î.

Додатни сугласници карактеристични за Хомољско – Браничевско наречје: Џ, Ś и Ź.

Аутор: Национални савет Влаха