Сведоци смо смањивања становништва у нашој држави, а на удару су најпре села која буквално нестају. Припадници млађих генерација у потрази за послом одлазе у веће градове или друге земље. Због недостатка деце и наставног кадра гасе се и школе што директно утиче на услове живљења на селу. Овим проблемом подједнако су погођени припадници свих националности.

Браничевски управни округ чини 183 насеља у осам општина: Кучево, Голубац, Жагубица, Петровац на Млави, Велико Градиште, Мало Црниће, Жабари и Пожаревац који је административни центар округа. Школска настава се одржава у 32. основне школе од којих је седам у Пожаревцу и осам у Петровцу на Млави и 10 средњих школа од којих је шест у Пожаревцу.

По последњем попису из 2011.године у 64 насеља Власи су већинско становништво. Највећи број изјашњених Влаха је у Петровцу на Млави (4609) и Кучеву (3927).

Чињеница је да постоји широка дисперзираност влашког становништва у веома великом броју насеља и веома мала присутност у самим општинским центрима. Због тога је за Влахе од стратешке важности постојање сеоских школа.

Почетак школске године је обележен затварањем већег броја таквих школа. Шта је довело до тога питали смо Розицу Драгојловић, заменицу председника Одбора за образовање у Нацоналном савету Влаха Србије.

„Одлазак младих људи у иностранство, као и селидба због посла у веће градове, довела је до тога да се смањио број деце на селу. У Браничевском округу је угашено неколико сеоских школа због недовољног броја деце, ”наводи она.

Када говоримо о разликама између школа које се налазе у општинским центрима и градовима и сеоских школа у погледу услова у којима се изводи настава, Розица каже:

„Начин образовања у свим школама је исти, док су услови неједнаки. У сеоским школама деца су удаљена од школе и до 10 километара. Опремљеност сеоских школа кабинетима и наставним средствима је мања у односу на школе у општинским центрима.”

Образовање Влаха на матрњем језику као и других националних мањина у Републици Србији реализује се на основу Закона о основама система образовања, Закона о основној школи и Закона о националним саветима националних мањина. Према одредбама тих закона постоје значајно веће могућности за образовање на влашком језику него што је то данас случај у пракси.

Наша саговорница је учитељица у ОШ “Слободан Јовић” у Волуји код Кучева, која је једина школа у општини у којој је уведен “Влашки говор са елементима националне културе” школске 2017/2018. године. Тада је овај изборни предмет похађало 37 ученика, а ове године 65.

Учитељи који изводе наставу истичу да јако мали број деце говори влашки и да већи број ученика само делимично разуме говор, што је последица чињенице да родитељи у породици са децом комуницирају искључиво на српском језику.

“У Основној школи ,,Слободан Јовић” у Волуји шездесет ученика похађа предмет “Влашки говор са елементима националне културе”. Овај број показује да су родитељи солидно информисани о својим правима у области образовања. Постоје наставни планови и програми за први циклус учења. Уџбеници за прву годину учења имају одобрење Министарства просвете. Ради се на изради уџбеника за остале разреде. Поред уџбеника за спровођење квалитетније наставе потребна су наставна средства као и обука наставника. Наши ученици су учествовали и освајали награде на конкурсу за ликовни и литерарни рад који је расписала Матица Влаха. Лепо искуство које су имали приликом доделе награда, сусрет и дружења са ученицима из других школа које уче влашки говор, је сигурно била мотивација да се број ученика ове године повећа. Настава се често изводи уз музику, певање, играње и драматизацију. “ објашњава учитељица Розица Драгојловић.

Национални савет Влаха као институционални облик остваривања колективног права националне мањине на самоуправу у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма, створио је услове да се у основним школама одржава настава на матерњем језику. При крају сваке школске године, родитељи попуњавају упитник у коме изражавају своју жељу да њихово дете прати часове “Влашки говор са елементима националне културе” као изборни предмет. На основу броја изјашњених формирају се одељења којих за сада има у основним школама у Волуји (општина Кучево), Рановцу (општина Петровац наМлави), Лазници, Милановцу и Крепољину (општина Жагубица) и Божевцу (општина Мало Црниће).

“Одлуку о томе да ли ће ученици одабрати учење овог изборног предмета доносе родитељи. Они често мисле да још један предмет доноси деци још више обавеза. Потребна је већа информисаност родитеља о значају учења влашког говора у оним школама где није уведен овај изборни предмет. Настава на матерњем језику, пре свега помаже да се језик сачува од заборава. Ако сачувамо влашки језик сачуваћемо и наш идентитет, сачуваћемо нашу традицију и обичаје,”закључује учитељица Розица Драгојловић.

Да би дошло до реализације законских могућности по питању образовања Влаха на матерњем језику неопходно је веће ангажовање како родитеља и деце, тако И Националног савета Влаха. Како је у питању могућност, а не обавеза похађања, од суштинске је важности да се што већи број родитеља изјасни за похађање наставе на матерњем језику, то јест влашком.

Са друге стране, у надлежности је Националног савета Влаха да омогући ваљана решења за питања која се отварају у процесу имплементације закона.

“Власи на простору Србије су посебна етничка група са бројним специфичностима које вуку корене из давне прошлости. Највећи проблем Влаха у сфери њиховог етничког очувања и трајања је чињеница да све до скоро нису имали своје писмо. Заправо, покушаји писменог изражавања у ранијем периоду били су осуђени из различитих разлога, а после Другог светског рата из политићких разлога, са намером што брже асимилације Влаха, односно њиховог посрбљивања,“ каже Милетић Михајловић, народни посланик у Скупштини Србије и председник Одбора за образовање Националног савета Влаха.

Михајловић је од 2010.године у руководству НСВ Србије који је нарочито ангажован на образовању Влаха на матерњем језику. О значају увођења наставе на влашком у образовни систем Репоблике Србије каже:

“Влашки језик је архаичан језик и значајно се разликује од модерног реформисаног и синтетичког румунског језика који данашњи Власи делимично разумеју. Увођење влашког језика у образовне програме има за циљ да се наш језик сачува јер језик је један од важнијих елемената нациналног идентитета. С обзиром на чињеницу да Власи дуго нису користили своје писмо и да је Национални савет Влаха Србије исто донео и усвојио 2012.године, ученици влашке мањине који се опредељују за учење влашког језика са елементима националне културе, имају могућност елементарног образовања и описмењавања на свом матерњем језику. Ово је елементарни образовно-васпитни циљ, а временом кроз процес усавршавања и коначне стандардизације влашког језика образовни циљеви биће знатно амбициознији.”

Школе су стубови друштва у којима се генерације припремају за будућност учећи о прошлости. О могућностима коришћења свих права Влаха која им као мањини законом припадају, Михајловић сматра да данас припадници влашке националне мањине у Србији, генерално, у свим сферама друштвеног живота, уживају сва права као и већински народ.

“Свакако да има доста простора за веће коришћење додатних права које закони омогућавају мањинама у областима образовања, културе, информисања, језика и писма. Воде се разговори са Српском православном црквом да богослужење и сви обреди које црква и њена свештена лица чине и обављају, буду за потребе верника влашке мањине, на влашком језику,” каже он.

„Власи на челу са својим Националним саветом морају доста напора да уложе на грађењу својих нацоналних институција у областима у којима националне мањине законски имају своју аутономију. Власи Србије воле своју државу, али они уз њену помоћ морају да се изборе за своју припадајућу етничку самосвојност и завидније домете у областима свог образовања , културе, информисања, језика и писма. Од 2010.године у свему овоме остварени су значајни резултати, али они су само основа за веће и амбициозније циљеве у очувању националног идентитета Влаха, “закључује Милетић Михајловић.

Овај текст настао је у склопу пројекта “Влашка села – од упоришта до згаришта традиције” који преко Удружења ”Корени” суфинансира Министарство културе и информисања по основу Конкурса о суфинансирању пројеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина у 2019.години.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.