У наставку овог текста у целости преносимо допис Председника НСВ Новице Јаношевића у којем је одговарао на питања Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
“Поштовани,
На основу Вашег дописа од 26. новембра који сте нам упутили, у складу са договором и закључцима са састанка који је одржан 24. новембра 2020. године у Палати Србија, достављамо вам одговоре и сугестије у вези са постављеним питањима.
- Какве последице пандемија корона вируса оставља на вашу заједницу?
Осим последица које осећа цело наше друштво, покушаћемо да издвојимо неке специфичности везане за последице пандемије у вези са нашом заједницом.
Припадници влашке заједнице који живе у Републици Србији живе претежно на територији Источне Србије, дакле у деловима наше државе који су слабије економски развијени, те је ова пандемија имала директне последице у погледу смањеног броја расположивих радних места, као и могућности за остваривање прихода, посебно у
мањим местима, у којима је и иначе било мање могућности за радно ангажовање и остваривање одређених прихода.
Предузете мере од стране Владе Републике Србије (кроз пакете подршке привреди, послодавцима и слично) су донекле утицале на ублажавање ове ситуације, али се последице у економском смислу и даље осећају. Значајан број припадника наше заједнице живи и ради ван граница наше земље, услед превентивних мера у борби против пандемије (како од стране наше државе тако и од стране држава у којима они живе и раде) ове године се бележи драстично мањи број
долазака припадника наше заједнице у Републику Србију. Oвакав развој догађаја, у крајњем случају опет, мада, посредно, утиче на економију, обзиром да количина финансијских средстава, која кроз дознаке бива упућена ка родбини у Србији, ма колико значаjна, заостаје за финансијксим ефектом који се остварује када ти
пошиљаоци дознака дођу у Републику Србију. Пружаоци услуга, извођачи радова, припадници влашке заједнице, ове године остали су у највећем броју случајева ускраћени за цео обим пословања у којем би наручиоци и корисници били управо припадници наше Влашке заједнице који живе и раде у иностранству.
Пласирање полуинформација у вези са опoрезивањем ”гастербајтера” од стране наше државе, кроз разне медије и друштвене мреже, изазвало је нову ”осеку” у дознакама и покренуло бројне полемике у вези са прихватањем држављанства земаља у којима иначе раде и својеврсну врсту тихог револта из разлога лоше избалансираних и
надасве погрешних информација у вези са применом пореских прописа и на ту групацију припадника наше заједнице, односно свих људи који живе и раде у иностранству.
Коначно, пандемија корона вируса директно је утицала и на начин на који се спроводи део надлежности самог националног савета, обзиром да поједине активности из области култре, које се односе на организацију разних манифестација и које су усмерене на презентацију традиције и културе, није било могуће организовати никако или не у пуном формату,те су и из наведеног разлога припадници влашке заједнице били ускраћени за ту врсту традиционалноих сусрета који су у нашој заједници веома
посећени и значајни.
- Који су ваши предлози /сугестије у вези са предстојећим пописом становништва?
Као нужност гледамо на остваривање најуже могуће сарадње општинских органа за спровођење Пописа са националним саветима националних мањина. Неопходно је обзебедити заступљеност припадника националних мањина у органима за спровођење
пописа на свим нивоима, а посебно на нивоу локалних самоуправа и, наравно, посебну пажњу посветити пописивачима, како њиховој обуци, тако и омогућавању у највећој могућој мери да у насељима у којима живе припадници одређене националне мањине пописивачи буду из те националне мањине или бар претежно буду из те националне мањине.
Припадници Влашке националне заједнице у Источној Србији у највећем броју случајева живе у насељима у којима чине висок проценат становништва (мислимо на насеља у којима они чине преко 70-90% становништва). У таквим насељима у којима припадници Влашке заједнице чине већину, као логично видимо могућност да се у
наведеним насељима обезбеди да пописивач буде припадник влашке заједнице, а уколико то није могуће, неопходно би било да пописивач буде бар говорник влашког језика, како би на прави начин било омогућено да наши старији суграђани, од којих неки недовољно познају српски језик, у пуној мери могу да се изјасне у вези са
питањима која буду садржана у упитницима.
У овим предлозима, односно сугестијама, не споримо регулативу која се бави конкретном материјом, област у којој треба деловати јесте правилна и пуна примена регулативе, која ће, верујемо, на коректан начин третирати и права припадника националних заједница на слободно изјашњавање своје националне припадности.
- Који су Ваши предлози за унапређење програмских садржаја посвећених националним мањинама на јавним медјиским сервисима?
Одговор на ово питање захтева виши ниво компетентности у области креирања медијских садржаја, посвећених националним заједницама/мањинама од нивоа којим ми, на нашу жалост, располажемо.
У вези са овим питањем, ми истичемо потребу да се обезбеде средства за креирање медијских садржаја, дакле, ми, припадници влашке заједнице, морамо некако доћи до медијског садржаја и простора за његово емитовање, а након тога можемо говорити о унапређењу програмских садржаја за националне заједнице/мањине.
- Који су према вашем мишљењу главни узроци депопулације у Републици Србији коа и ставови о начину њеног смањења?
Историјски гледано, миграције на наше просторе и са наших простора нису нека новост, нити ексклузивитет нашег времена, наше мишљење да, миграције итекако утичу на депопулацију, уз, наравно, негативан припродни прираштај. Што се тиче ставова у вези са начинима на које се може утицати на њено умањење, можемо
изнети пар практичних проблема са којима се сусрећемо као припадници влашке заједнице, те из наведних проблема можда можемо доћи до неких заједничких закључака о правцима у којма треба деловати како би се умањила депопулација у деловима Републике Србије у којима живе припадници влашке заједнице.
Конкретно, припадницима влашке заједнице се посредно, а у великом броју случајева и непосредно нуде различите погодности уколико се изјасне да су припадници румунске националне заједнице. Погодности се у највећем броју случајева огледају у могућностима за бесплатно школовање и студирање у Румунији уз изјашњавање о припадности румунској националној мањини самог ”кандидата” а
свакако и његове бар уже породице (наведена техника се спроводи кроз промену у посебном бирачком списку где имамо забележене ”сеобе” из посебног бирачког влашког у правцу посебног бирачког ”румунског”списка.
Део ”понуде”, посебно примамљив и припадницима већинске српске заједнице, јесте и могућност добијања пасоша кроз прихватање држављанства наведене суседне државе, суштински добијање наведене путне исправе представља средство за улазак на
тржиште рада ЕУ.
Нити у вези са овом ”понудом”, нити са претходно наведеним могућностима везаним за образовање, ми, као представници влашке национале заједнице/мањине немамо могућност адекватног ”одговора”. Грађани у жељи за решавањем неких својих
егзистенцијалних проблема виде горе наведене ”понуде” као део решења и у највећем броју случајева на томе им се не може замерити.
Оно што јесте неки смер у коме треба тражити решење јесте унапређење услова и повећање доступности за школовање и студирање у нашој држави, осмишљавање програма који би омогућавали неку врсту ”повољнијих услова” смештаја у студентске и
ученичке домове, предвиђање могућности за школовање по повлашћеним ценама за припаднике националних мањина (посебно мањина којима је матична држава управо Репбулика Србија) , побољшање животног стандарда и убрзан приступ ка ЕУ.
- Да ли имате предлоге/сугестије у вези са поступком избора чланова
националних савета, односно предлоге за његово унапређење?
Нисмо у могућности да изнесемо конкретне предлоге за унапређење поступка избора за чланове националних савета, обзиром да нисмо незадовољни тренутним решењима, као ни целокупним правним оквиром који се односи на националне савете националних мањина, свакако да има простора за унапређења, посебно она која би се
односила на идентификацију националних савета којима је матична држава Република Србија и свих специфичности њихог положаја, те омогућавања таквим националним саветима да ”достигну” ниво конзумирања права која су им позитивним прописима омогућена али која не користе у довољној мери или их и не користе, обзиром на своје
ограничене капацитете, неизграђене институције (нити предвиђене механизме за њихову изградњу ако их већ немају) као и скромне ресурсе којима располажу и на крају, а не најмање битном чињеницом, да иза себе немају матичну државу изван граница Републике Србије.
Надамо се, да смо у довољној мери, својим одговорима, успели да Вам
приближимо своје ставове у вези са темама о којима је било речи, користимо прилику и да вам се захвалимо на могућности да изнесемо своје предлоге/сугестије и верујемо да ће наредни период обележити наша успешна сарадња и заједнички рад на унапређењу положаја националних заједница/мањина у Републици Србији.
ПРЕДСЕДНИК НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
Новица Јаношевић”