Манифестације, рад културно-уметничких друштава, удружења жена и јачање улоге жене као стуба породице – колико све то може утицати на промену свести младих Влаха да остану у Србији?

Манифестације које Власи организују готово у сваком селу Браничевског округа, један су од начина да се сачувају од заборава влашки обичаји, традиција и култура, а за то су највише заслужна културно-уметничка друштва и удружења жена.

Снежана Гржобић Павловић је у два мандата у Националном савету Влаха Србије била координаторка за манифестације и за то време их све пописала, као и удружења и установе културе које се налазе у 18 општина Источне Србије, о чему сведочи публикација “Мапа актуелних влашких културних манифестација у Источној Србији”.

У Браничевском округу данас живи двадесетак манифестација које организују Власи. Приметно је оснивање нових културно – уметничких друштава, као и удружења жена која кроз афирмацију влашке традиције чувају национални идентитет. Ни једна манифестација се не може одржати без активности жена, истиче Гржобић Павловић.

“Удружења, односно жене се појављују у улози организаторки, али чешће су реализаторке и учеснице као што су: „Старчевљанке“, „Мндре“, „Златне руке“, „Гергина“, „Тополовчанке“, „Рановачки извор“, „Етно даме“, „Хомољке“, „Стамничанке“, „Незаборав“ и секција ручних радова КУД-а “Штуле”. Њихова креативност се запажа на сваком кораку, а доследност у очувању културног наслеђа проистиче из њихове вековне улоге да чувају породично огњиште и обичајне вредности преносећи их на млађе генерације”, каже наша саговорница.

Она сматра да жена има изузетно важну улогу код Влаха и да је зато додатно јачање њихове улоге кључно за очување традиције, али и за останак на вековним огњиштима.

“Жена је код Влаха стуб породице, веома поштована и цењена. Снагу и креативност црпи са породичног огњишта где је легло културних вредности које су с колена на колено преношене генерацијама. До пре осам година, женска активност је била подразумевана али недовољно видљива, маргинална. Оснивањем удружења оне су се избориле за самосталност у раду,изградиле препознатљив имиџ и стекле могућност самосталног представљања као прави носиоци влашке традиције. Оне презентују широј јавности традиционалне производе и кухињу својих предака, израђују разне умотворине и приређују модне ревије одевних предмета који су инспирисани традиционалним мотивима, приређују изложбе етнографских експоната, трагају за старим песмама и окупљају певачке групе, а често су и на челу културно-уметничких друштава где подучавају млађе генерације наслеђеним играма и песмама”, објашњава Гржобић Павловић.

Даница Ђокић, етнолог и музејски саветник у Народном музеју у Пожаревцу, такође сматра да жена има најважнију улогу у преношењу националног идентитета код Влаха, јер је она стуб куће, због чега, по њеним речима, постоји чувена народна изрека од давнина: „Оданде си одакле ти је жена“.

„Последњих десетак година интензивно се ради на буђењу националне свести код Влаха где важну улогу имају управо жене, односно удружења жена која су покретачи читаве друштвене заједнице. Навешћу један пример. Раније када сам одлазила у село Старчево код Петровца на Млави, деловало ми је као мртво и пусто . Међутим, од када се појавило Удружење жена „Старчевљанке“ село је оживело, чини ми се да стално има неких дешавања. Оне су иницијатори заједничког дочека Нове године у сеоском Дому кутлуре, направиле су мини музеј, односно влашки кутак, раде на очувању традиције, путују свуда по Србији и промовишу своју културу.Такође, у овом селу постоји и активно културно-уметничко друштво“, каже Ђокић уз напомену да је слична ситуација у Кладурову и Кобиљу.

Према њеним речима, најактивнија у свим сегментима је средња генерација Влаха, они су носиоци, али има и младих и то највише у фолклорним удружењима који на тај начин негују своју културу, обичаје и традицију. Као један несвакидашњи пример навела је школу у Мелници, где се на необичан начин ради на очувању влашког идентитета.

„Наставница српског језика у основној школи у Мелници, која је припадница влашке националне мањине, снимила је са децом реконструкцију влашке свадбе. Присуствовала сам снимању и лично се уверила да деца воле да учествују у томе и оно што је јако битно, тог дана су она проживела своју културу на влашком језику. Дакле, мора да постоји иницијатива и да неко анимира децу. Спој старих влашких обичаја и нових технологија је добар начин да се заинтересују деца и млади“, сматра Ђокић.

Удружење жена “Старчевљанке” пре пет година кренуло је скормно, са неколико чланица, а данас има више од двадесет активних жена различитих генерација. Достојно представљају своје село свуда у Србији, шире традицију, културу овог краја презентујући стара јела, обичаје, игре и песме.

“Имамо од скоро нове младе чланице, надам се да ће нам се још младих придружити. Наша најмлађа чланица шестогодишња девојчица која свуда иде са нама. Имамо добру сарадњу са сеоским КУД-ом и често наступамо заједно ”, наглашава Бошковић.

Чињеница је да је економски моменат пресудан за одлазак Влаха из Србије и да се држава, локалне самоуправе у којима живи ова национална мањина и Национални савет Влаха Србије, морају свим средствима борити да их задрже. Економско јачање кључно је у смањивању емиграција, али и јачање локал патриотизма важно је у том процесу, и то се делимично може кроз промену свести младих да је традиција и очувење идентитета влашке националне мањине у Србији кључ опстанка, те да је велика улога баш на њима- младима. Да од њиховог останка у земљи и те како зависи судбина Влаха на овим просторима.

“Приметан је проблем осипања чланства културно-уметничких друштава и удружења због одласка становништва, нарочито младих из земље у потрази за послом. Свакако је приоритет запослење, а корени се чувају у срцу. Последње деценије јавио се тренд да се у иностранству оснивају културно-уметничка друштва и удружења која су веома активна у представљању културног наслеђа. Власи су вековима знали да сачувају свој национални идентитет и никада неће нестати, само је питање на којој територији ће бити бројнији. Млади Власи најчешће говоре о сигурности у пословном смислу. Прижељкују непартијско запошљавање и шансу да могу да живе од свог рада. Ефикасне мере државе за потстицање рађања, саветодавна и стручна помоћ становништву за самозапошљавање, такође би помогло младима да остану на својим огњиштима”, сматра Снежана Гржобић Павловић.

Даница Ђокић дели Снежанино мишљење да очување традиције није довољно да би се задржали млади Власи у земљи, јер они природно одлазе тамо где имају боље услове за живот где стварају своје микро заједнице.

„Колико можемо да спречимо одлазак младих Влаха тиме што негујемо културни идентитет у матици – то је тешко питање, јер је кроз историју економски моменат увек био пресудан за емиграције Влаха, они су увек одлазили да живе тамо где им је боље, а национални идентитет могу да чувају и у другој држави. Мислим да чак Власи који живе у другим државама чувају свој национални идентитет боље него што га ми овде чувамо, јер нама је то свакодневница, а они су тамо окружени другим народима и на тај начин желе да сачувају своје корене.На пример, када смо радили на томе да се чувено влашко јело “ жмаре” нађе на националној листи нематеријалног културног наслеђа, у чему смо и успели, „гастрабајтери“ су ми тада причали да су и у иностранству кували “жмаре” за своје пријатеље и познанике. Такође, удружени су у културно-уметничким друштвима и на тај начин негују своју културу и показују је другим народима“, сматра Ђокић.

Тања Бошковић сматра да очувањем обичаја, традиције и културе, и преношењем на млађе генерације, може да се утиче на свест младих Влаха, али да то није довољно, да мора да се утиче на промену свести људи који се налазе на врху државе.

“Мислим да сада деца из села нису ничега зељна јер имају могућности да оду до града кад им је воља, младима је највише потребно да се препозна њихов рад, да им кроз неке пројекте и подстицаје држава омогући производњу и тржиште где би могли да пласирају производе. Када би држава стала иза свега тога мислим да би на селу било много боље. У иностранству људи баш цене домаћу радиност и производе са села и држава даје подстрек младима који желе да остану на селу”, каже Бошковић.

Власи неће нестати као нација, јер где год да су негују своје обичаје, традицију и културу, али постоји опасност да нестану са ових простора. Циљ државе и Националног савета Влаха мора бити усмерен ка изналажењу начина да се задрже у матици Србији. Неговањем традиције и укључивањем што већег броја, нарочито младих, у удружења, културно – уметничка друштва, младима се пружа шанса да разумеју своје корене и да их то подстакне и пробуди жељу за останком у својој земљи. Улога жене јесте важна и управо су Влахиње направиле значајан корак напред ка јачању националне свести. Ово је можда мали, али значајан корак, јер од нечега мора да се крене, а време ће показати да ли ће се Власи као народ изборити за опстанак на овим просторима.

Извор: еБраничево