На основу Закона о националним саветима националних мањина (,,Сл.Гласник РС’’, бр. 72/09, 20/14-одлука УС, 55/14 И 47/2018) и члана 12. став 1. тачка 18. Статута Националног савета Влаха у Републици Србији (Статут усвојен 30.11. 2018. год. под бр:.03-022/18), Одлуке о стандардизацији влашког језика број 64-022/2015 од 26. септембра 2015. године објављене у ”Службеном Гласнику РС” бр.88 од 23. октобра 2015. године, Национални савет Влаха у Републици Србији ( у даљем тексту и Савет), на седници одржаној 14.10.2022. године, у Бору, донео је,

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ СТАНДАРДА ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА

I

Утврђује се стандард (нормирање) влашког језика.

II

У равноправној употреби, користе се 2 дијалекта влашког језика и то :
браничевско-хомољско-поречки (северо-западни дијалекат) и крајинско-тимочки (југо-источни дијалекат).

III

Утврђени стандард обавезно се примењује у уџбеницима влашког језика.
Утврђени стандард обавезно се примењује у медијима регистрованим ради остваривања јавног интереса информисања на влашком језику;
Национални савет влашке националне мањине и друге установе Републике србије могу подржати и / или финансирати или суфинансирати само она издања на влашком језику која су у складу са утврђеним стандардом влашког језика.
Издања, изјаве, саопштења и други видови јавне делатности или оглашавања која нису у складу са овим стандардима, сматраће се да нису на влашком језику.
Утврђени стандард обавезно се примењује у службеној комуникацији када је то потребно.
Од ступања на снагу ове одлуке национални савет влашке националне мањине ће у службеној употреби користити равноправно влашки и српски језик.

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења.

IV

Ову Одлуку објавити у ,,Службеном гласнику Републике Србије”.

О б р а з л о ж е њ е

Национални савет, полазећи од уставних начела и законских овлашћења, а у складу са препорукама Комитета експерата и Комитета министара Савета Европе, констатује да су испуњени неопходни лингвистички предуслови утврђивање стандарда влашког језика обзиром да:
а)постоји јасан приказ о писму и ортографска посебна правила како би се њиме писало;
б)да сукодификована граматичка правила изложена у писаној граматици тако да они који језик не говоре као матерњи могу да га науче и да се на њих позивају;
ц) утврђена, стандардна, књижевна форма влашког националног језика се прихвата јер постоји речник односно лексиком заснован на литератури написаној на том језику;
д)постоји једна група оригиналних текстова написаних на влашком језику;
У доношењу ове одлуке Савет се Руководио одредбама Европске Повеље о регионалним И мањинским језицима (ратификовану од стране Републике Србије, Законом о ратификацији Повеље)која јасно дефинише мањинске језике
Члан 1 – Дефиниција
За потребе ове Повеље:
а) “регионални или мањински језици” су језици који:
(I) су традиционално у употреби на одреденој територији једне државе од стране држављана те државе који чине бројчано мању групу од остатка становништва те државе и који су
(II) различити од званичног језика те државе, што не укључује дијалекте званичног језика те државе или језике радника миграната;
б) “територија у којој су регионални или мањински језици у употреби” означава географску област у којој су поменути језици средство изражавања одређеног броја људи, чиме се оправдавају различите мере заштите и унапређења предвиђене овом повељом;

Током 2011. године, Национални саветорганизовао је више панел дискусија и конференција на тему влашког језика и влашког писма. Организована је јавна расправа на тему влашког писма, након чега је 24. јануара 2012, Национални савет усвојио влашко писмо, у ћириличној и латиничној варијанти, у равноправној употреби.

Након усвајања влашког писма, издата је Граматика влашког језика, (ЈОВАНОВИЋ, Надица, 1965-; Граматика влашког језика/ Надица Н. Јовановић; Петровац на Млави: Национални савет Влаха Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2013;)
Издат је и речник влашког језика, са дефинисаним нормираним начином записивања речи на оба дијалекта, што је у складу са чланом 6. Платформе Националног савета Влаха о обавезујућим дефиницијама и терминологији са циљем прецизније самоидентификације и еманципације влашке заједнице, њеног развоја и промоције, као заједнички именитељ деловања органа културне аутономије, који се односи на начин нормирања влашког језика,(ГОЛУБОВИЋ,Слободан, 1964-; Српско – влашки речник = Ворбарју сîрбо – влах/ дПасујони, Петровац на Млави: Национални савет Влаха: Културно-просветни центар, 2016;)
До сада је одштампано 73 и на издања на влашком језику, употребом влашког писма на оба дијалекта и то:

  1. ГОЛУБОВИЋ, Милена, 1989-; Вуорба шî култура Влаха: Уџбеник из предмета Влашки говор са елементима националне културе за први разред основне школе/Милена Голубовић; Београд, Завод за уџбенике; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2014;
  2. ГОЛУБОВИЋ, Милена, 1989-; ВУОРБА ШÎ КУЛТУРА ВЛАХА 2; Уџбеник из предмета Влашки говор са елементима националне културе за други разред основне школе, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2016;
  3. ДРАЖИЛОВИЋ, Татјана, 1976-; Вуорба шî култура Влаха 1: радна свеска; Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2016;
  4. ГРУПА аутора, Розица Драгојловић, Даниела Пејчић, Татјана Дражиловић, Немања Испировић, Вуорба с-о ворбим, разу 1.2. шî 3.; Уџбеник за Влашки говор са елементима националне културе за 1. 2. и 3. разред основне школе; Београд, Завод за уџбенике; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  5. ДРАЖИЛОВИЋ, Татјана, 1976-; Вуорба с-о ворбим, карћа да лукрат 1; Београд, Завод за уџбенике; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  6. ДРАГОЈЛОВИЋ, Розица, 1900-; Вуорба с-о ворбим, карћа да лукрат 2; Београд, Завод за уџбенике; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  7. ГРУПА аутора, Розица Драгојловић, Даниела Пејчић, Татјана Дражиловић, Немања Испировић; Вуорба с-о ворбим 4; Уџбеник за Влашки језик са елементима националне културе за 4. разред; Београд, Завод за уџбенике; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  8. ГРУПА аутора, Нешица Пауновић, Нела Човикановић, Немања Испировић; Вуорба с-о ворбим разу 5. шî 6.; Уџбеник за Влашки говор са елементима националне културе за 5. и 6. разред основне школе; Београд, Завод за уџбенике; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  9. ИСПИРОВИЋ, Немања, 1993-; Зăу, аша а фуост!/ Богами, тако је било! – Бор, 2012;
  10. ГОЛУБОВИЋ, Слободан, 1964- Говорим влашки = Ворбăск љимба влахă = Ворбјеск љимба влахă: Крајинско тимочко наречје = Синă алуЧелоју/дПасујони; Петровац на Млави:Национални савет Влаха; Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха“Гергина“ , 2013;
  11. ГОЛУБОВИЋ, Слободан, 1964-Говорим влашки = Ворбăск румîњеашће = Ворбјеск румîњештје: Крајинско – тимочко наречје = Синă алу Челоју дПасујони-Петровац на Млави: Национални савет Влаха; Неготин:Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције“Гергина“ , 2013;
  12. ГОЛУБОВИЋ, Слободан, 1964-; Панда îнвацă кунг фу – дПасујони –Петровац на Млави:Национални савет Влаха; Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха“Гергина“; 2013.
  13. ГОЛУБОВИЋ, Слободан, 1964-; Панда îнвацă кунг фу /дПасујони Петровац на Млави: Национални савет Влаха; Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха“Гергина“; 2013.
  14. ПОВЈЕШЋ дî копиј = Повјестјиј ђе копиј/ (уредник Драган Андрејевић; Петровац на Млави:Национални савет Влаха: Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха“Гергина“ 2013;
  15. ВОЈИНОВИЋ, Драгана, 1969-; Елвис алу Ћобану / Дрăгана алу Јовăњењу; Петровац на Млави: Национални савет Влаха, Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха“Гергина“2013;
  16. ГОЛУБОВИЋ, Слободан, 1964-; Вуорбарј: влашко-српски речник: крајинско – тимочко наречје: Синă алу Челоју/дПасујони; Петровац на Млави: Национални савет Влаха; Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха, 2013;
  17. ЈОВАНОВИЋ, Надица, 1965-; Граматика влашког језика/ Надица Н. Јовановић; Петровац на Млави: Национални савет Влаха Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2013;
  18. ГОЛУБОВИЋ Милена ,1989-; Вуорба шî култура Влахă: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“ Неготин; Национални савет Влаха, Петровац на Млави, 2013;
  19. КÎНТЈЕЋИЉИ НОАШТЈЕ; Удружење „Гергина“ Неготин; Национални савет Влаха,2014;
  20. Слободан Домаћиновић, Удружење „Гергина“ Неготин, Национални савет Влаха,2014;
  21. Станиша Пауновић, Удружење „Гергина“ Неготин, Национални савет Влаха, 2014;
  22. ПРА ваља Калуцулуј ИИ: влашке народне приче и умотворине за децу 2/Славица Јовић Колеровић, Вића Митровић Митра, Драган Стојањеловић, Рановац: Вића Митровић, 2015;
  23. Божидар Јануцић, Димитрије Микан Обрадовић, Удружење „Гергина“ Неготин, 2015;
  24. Миле Пауновић, Димитрије Микан Обрадовић, Удружење „Гергина“ Неготин, 2016;
  25. АША А ВОРБИТ АЈ БĂТРÎЊ, Адунат Кîрста алу Јован-Нењу, Власта алу Абраш = Тако су говорили стари (сакупили Крста Станковић Њењуловић, Властимир Абрашевић = Аша а ворбит аи бăтрîни/ адунат Кîрста Иован-Нениу, Власта Абраши; Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха“Гергина“, 2016;
  26. ГОЛУБОВИЋ,Слободан, 1964-; Српско – влашки речник = Ворбарју сîрбо – влах/ дПасујони, Петровац на Млави: Национални савет Влаха: Културно-просветни центар, 2016;
  27. ТОМИЋ, Живорад, 1965-; Антологија дă лирика шî епика румîњаскă/ Антологија влашке лирике и епике Живорад Томић – Осаница: Асоцîјацîја дă флујераш шî етномузиканц Флујер = Осаница: Удружење фрулаша и етномузичара Флујер, 2016;
  28. Илија – Ика Петришоровић, Димитрије Микан Обрадовић; Удружење „Гергина“ Неготин, 2017;
  29. ТОМИЋ, Живорад, 1965-; Гîндуśјаље румîњешћ = Влашке умотворине/ Осаница, Удружење фрулаша и етномузичара Флуер, 2017;
  30. Уориљи лу Божин (Штампана музикалија) = Влашка кола = Влацх Данцес, Слободан Божиновић / Адам Орвад.-Неготин: Удружење „Гергина“, 2017; Белешка аутора о 25 влашких кола Слободан Божиновића на влашком и српском језику.
  31. ПОВЈЕСТЈИЈ ђе копиј пинтру ноаптја бунă = Повјешћиљи дî копиј прîнтру нуоапћа бунă / уредник Драган Андрејевић,превод на крајинско-тимочко наречје Снежана шî Синă алу Челоју,(превод на хомољско-браничевско наречје дПасујони); Петровац на Млави: Национални савет Влаха;Београд: Матица Влаха; Неготин: Удружење за очување идентитета, језика,културе и традиције Влаха“Гергина“, 2017;
  32. ГОЛУБОВИЋ, Милена, 1989-; Шкуала/Школа; Збирка дечјих ликовних и литерарних радова на влашком језику, Београд,Матица Влаха, 2017;
  33. СТАНКОВИЋ, Крста, 1967-; Кîнтјеће ђе драгостје / Кîрста алу Јовăњењу, Њиготјин; Асоцијација карје пăстрјазă обичајурљи, култура, трăдицîја, вуорба шî њаму Влахилор Гергина, 2018;
  34. ЧЕЛОЈЕВИЋ, Синиша, 1952-; Да се разумемо = Сă ње îнцăљеђем = Ласст унс верстехен“/ Синиша Челојевић, Елизабета Дајић-Гримплиновић, Снежана Челојевић, Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције“Гергина“, 2018;
  35. ТОМИЋ, Живорад, 1965-; О повастă вларумîњаскă = Једна влашка прича / Живорад Томић – Осаница: Асоцîјацîја дă флујераш шî етномузиканц Флујер = Осаница: Удружење фрулаша и етномузичара Флујер, 2018;
  36. Група аутора –Јуо шî другари амјеј/Збирка дечјих ликовних и литерарних радова на влашком језику, Београд, Матица Влаха, 2018;
  37. ЦВЕТИЋ, Слободан, 1949-; Пје ваља Ћимокулуј/ Слободан алу Милă алу Кољицă = Слободан Цветић, Њигоћин: Асоцîјација карје пăстрјазă ађету, култура, трăдиција, вуорба шî њаму Влахилор „Гергина“, 2019;
  38. КÎНТЈЕЋЕ бăлађе уорј шî вјерсурј: лăутарји ђин Јабуковăц/ Синă алу Челоју, Јовица алу Шушу, Њиготјин: Асоцијацîја карје пăстрјазă ађету, трăдицîја, вуорба шî њаму Влахилор, 2019;
  39. ФЕСТИВАЛСКИ саборник = Адунамîнту фестиваљилор :2009-2018/ приређивачи Миломирка Цица Јововић, Јованка Вања Станојевић; превод на влашки Снежана Челојевић, Неготин: Удружење „Гергина“, 2019;
  40. ГОЛЕМОВИЋ, Димитрије, О., 1954-; Власи: традиционална народна музика = Музика Влахилор ђин лумје/ Димитрије О = .Големовић;)нотографија аутор = ; Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019;
  41. ИЛИЋ, Боривоје, 1954-; Ињимă ће друм ај луат / Борикă Врăкњану, Њигоћин: Асоцијација карје пăстрјазă ађету, култура, трăдицîја, љимба шî њаму Влахилор „Гергина“, 2019;
  42. КÎНТЈЕЋИЉИ влахилор = Влашке песме = Влацх Сонгс, îнћеперја, увод, интродуцтион Марија Витас; а тîлмаћит пје љимба Влахилор, превод на влашки, транслатион îн Влацх Снежана алу Дăњилă, Снежана Челојевић), Њигоћин: Асоцијација карје пăстрјазă ађету, трăдицîја, љимба шî њаму Влахилор „Гергина“ = Неготин: Удружење за очување обичај, културе, традиције, језика и идентитета Влаха“Гергина“: Тхе Гергина Ассоциатион, 2020;
  43. ПОВЈЕСТЈИЈ ђе копиј = Басне за децу – а тîлмаћит пје љимба Влахилор Снежана алу Дăњилă = превод на влашки језик Снежана Челојевић, Њиготјин: Асоцијација карје пăстрјазă ађету, култура, трăдицîја, вуорба шî њаму Влахилор „Гергина“ = Неготин: Удружење за очување обичај, културе, традиције, језика и идентитета Влаха“Гергина“, 2020;
  44. ИСПИРОВИЋ, Немања, 1993-; Копиларија = Детињство / Немања Испировић; Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2020;
  45. ИСПИРОВИЋ, Немања, 1993-; Пјетрјењику трајулуј = Мозаик живота/Немања Испировић; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2020;
  46. СТИХОВИ Тимочких хоризоната – Вјерсурљи а лу Тимокулуј хоризонту = Версесоф тхе Тимок хоризонтс = Верзи Тимошкиххоризонтов = Стихура Тимокане хоризонтенго: петојезична илустрована збирка рударске поезије; Бор: Завод за културу Влаха Србије, 2020;
  47. ТОМИЋ, Живорад, 1965-; Дîśје? = Зашто?/ Живорад Томић – Осаница: Асоцîјацîја дă флујераш шî етномузиканц Флујер = Осаница: Удружење фрулаша и етномузичара Флујер, 2020;
  48. Група аутора, Фîнтîњиљи ануоаштрје/ Збирка дечијих ликовних и литерарних радова на влашком језику, Београд, Матица Влаха, 2022;
  49. КАМИЏОРАЦ, Ненад, 1964-; Живојин – Жива Динуловић / Ненад Камиџорац,( превод на влашки Снежана Челојевић), Њиготјин = Асоцијација карје пăстрјазă ађету, култура, традицîја, љимба шî њаму Влахилор“Гергина“; Неготин: Удружење за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха „Гергина“, 2021;
  50. ЂЕСКÎНТЈЕЋЕ = Влашке бајалице = Влацх инцантатионс/( адунат, приредили, препаред бy) Синиша Челојевић, Немања Испировић;(îнтунату, увод, интродуцтион Милица Вуковић);( а тîлмаћит пје љимба Влахилор, превод на влашки, транслатион îн Влацх Синиша Челојевић, Немања Испировић, а тîлмаћит пје енглезăшће, превод на енглески, транслатион îн Енглисх Данијела Дуркалић. Њигоћин: Асоцијација карје пăстрјазă ађету, култура, традицîја, љимба шî њаму Влахилор „Гергина“ = Неготин:Удружење за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха“Гергина“: Ассоциатион фор тхе Пресерватион оф тхе Цустомс, Цултуре,Традитионс, Лангуаге анд Идентитă оф тхе Влацх „Гергина“, 2021;
  51. ЧЕЛОЈЕВИЋ, Синиша, 1952-; Кîнтјеће ђе рушиње / Синă алу Челоју = Еротске влашке песме / Синиша Челојевић; Њиготјин : Асоцијација карје пăстрјазă ађету, култура, трăдицîја, вуорба шî њаму Влахилор“Гергина“ = Неготин: Удружење за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха „Гергина“, 2021;
  52. ЦВЕТИЋ, Слободан, 1949-; Повјешћ ђе рушиње / Слободан алу Милă алу Кољицă, Синă алу Челоју = Еротске влашке приче /Слободан Цветић, Синиша Челојевић; Њигоћин :Асоцијација карје пăстрјазă ађету, култура, традицîја, љимба шî њаму Влахилор“Гергина“ = Неготин: Асоцијација за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха“Гергина“, 2022;
  53. КÎНЋЕЋЕ бăтрîње ђин лумје адунат Синă алу Челоју = Влашке изворне песме; приредио Синиша Челојевић; Њигоћин : Асоцијација карје пăстрјазă ађету, култура, традицîја, љимба шî њаму Влахилор “Гергина“ = Неготин : Удружење за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха „Гергина“; 2022;
  54. БОГДАНОВИЋ, Матеја, 2001-; Повјешћ ђин алће врјемурј = Приче из неког другог времена; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  55. МАРТИНОВИЋ, Зоран, 1966-; Самîнца збуратă/ Самîнца збуратă îн вîнт; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  56. ШАРОЊИЋ, Штефица, 1977-; Ињима ну минће = Осећања не лажу; Петровац на Млави: Национални савет Влаха 2022;
  57. НУШИЋ, Бранислав, 1864-1938; Др = Др/ Алкибијад ал Нуша; а тîлмаћит Верица Гроздановић; Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  58. НУШИЋ, Бранислав, 1864-1938; Фацă сăмњитă = Сумњиво лице/ Алкибијад ал Нуша; а тîлмаśит Љубинка Димитријевић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  59. ПОПОВИЋ, Јован Стерија, 1806-1856; Нуостријашî = Родољупци/ Јован Стерија Поповић, а тîлмаśит Љубинка Димитријевић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  60. ТРИФКОВИЋ, Коста, 1843-1875; Аљесура = Избирачица/ а тîлмаћит Невенка Рајковић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  61. ЛАЗАРЕВИЋ, Лаза К., 1851-1891; Повјешћ = Приче, антологијски избор/Лаза Лазаревић; а тîлмаћит Снежана Мîтуловић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  62. НУШИЋ, Бранислав, 1864-1938; Лумја = Свет/ Алкибијад ал Нуша; а тîлмаśит Бојана Босијоковић, Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  63. СЕНТ –Егзипери, Антоан де, 1900-1944; Îнпарашалу ал мик = Мали принц/ Антоан де Сент- Егзипери; а тîлмаśит Нешица Пауновић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  64. ЋОПИЋ, Бранко, 1915-1984; Îнтрајитуриљи лу мîртану Тоша = Доживљаји мачка Тоше/ Бранко Ћопић; а тîлмаћит Верица Гроздановић, Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  65. НУШИЋ, Бранислав, 1864-1938; Скрисуориљи скурће = Кратке приче, антологијски избор/ Алкибијад ал Нуша; а тîлмаћит Слађана Војиновић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  66. НУШИЋ, Бранислав, 1864-1938; Тримјесњику алу вијату = Народни посланик/ Алкибијад ал Нуша; а тîлмаśит Бојана Табаковић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  67. ПОВЈЕШЦ дîн лумје = Народне приповетке/ Љ-а ауџîт, љ-а скрис шî љ-а тîлмаśит Нешица Пауновић, Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  68. НУШИЋ, Бранислав, 1864-1938; Дуамна мињистрица = Госпођа министарка/ Алкибијад ал Нуша; а тîлмаśит Дара Ђорић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  69. ПОПОВИЋ, Јован Стерија, 1806-1856; Труака фасуљитуарă = Покондирена тиква/ а тîлмачîт Немања Испировић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  70. НУШИЋ, Бранислав, 1864-1938; Стамîна марје = Велика недеља, Алкибијад ал Нуша; а тîлмаћит Виолета Прњаковић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  71. СРЕМАЦ, Стеван, 1855-1906; Муошу Јордан = Чича Јордан/Стеван Сремац; а тîлмаśит Невенка Рајковић, Петровац на Млави: Национални савет Влаха, 2022;
  72. ЂУРИШИЋ, Милоје, Уамињи ђе śенушă = Људи од пепела/Милоје Ђуришић, а тîлмаśит Љубинка Димитријевић, Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  73. САЛТЕН, Фелиџ, 1869-1945; Бамби/Феликс Салтен; а тîлмаśит Невенка Рајковић; Петровац на Млави, Национални савет Влаха, 2022;
  74. ПОПОВИЋ, Јован Стерија, 1806-1856; Минчуна шî преминчуна = Лажа и паралажа / а тîлмачîт Немања Испировић, Бор: удружење Манус – рука хуманости, 2022; Влашки говор, као до сада нестандардизовани језик, ушао је у образовни систем Репулике Србије, те је министар образовања и технолошког развоја, одобрио Уџбеник написан на влашком језику и писму “Вуорба шî култура влаха” својим Решењем бр. 650-02-22/2014-06 од 10.06.2014. године.
    Одбор за службену употребу језика и писма Националног савета Влаха презентовао је и студију под називом “Језик и писмо као најбитнија обележја националног идентитета Влаха”, на конференцији “Влашко питање у Србији: људско-правни и политички аспект”(Центар за развој цивилног друштва, Бор, септембар 2012).
    Полазеци од лингвистичке дефиниције по којој је “ Дијалект, дијалекат или наречје варијетет језика који користе људи одређене географске области” власки језик заправо чине два основна наречја (названа по територијално – географским областима Србије, коју насељавају припадници влашке националне мањине, говорници ова два наречја: хомољско-браничевско-поречко наречје и крајинско-тимочко наречје или као допунски термини северо-западно наречје и југо-источно наречје којима би се географски ближе исцртала граница између два наречја и у будућности олакшао рад на лингвистичком атласу. Северо-западно наречје обухвата насеља са већинским влашким становништвом у општинама/градовима: Бор, Бољевац, Мајданпек, Кучево, Петровац на Млави, Голубац, Жагубица, Деспотовац, Мало Црниће, Жабари, Ћуприја, Свилајнац и Градиште. Југо-источно наречје обухвата насеља са већинским влашким становништвом у општинама/градовима: Кладово, Неготин и Зајечар.
    На основу свега наведеног, Национални савет влашке националне мањине је донео одлуку као у диспозитиву.
    Како је процес стандардизације (нормирања) дуготрајан “живи” процес, Савет ће формирати посебно радон тело, састављено пре свега од лингвиста романске оријентације, који ће перманентно радити на примени, унапређењу и константном даљем развоју и нормирању влашког језика.

У Бору, Национални савет влашке националне мањине, председник
________________
Новица Јаношевић