На састанку Координације националних савета националних мањина у Србији причало се о две теме, од којих је прва израда акционог плана за националне мањине, а друга финансирање рада националних савета националних мањина. Састанку су присуствовали представници шеснаест националних савета од укупно 24 национална савета националних мањина у Србији.

Представници шеснаест националних савета националних мањина у Србији састали су се у Хрватском дому – Матица у Суботици да би конкретизовали појединачне и заједничке потребе националних мањина које би биле део новог акционог плана, за који је нацрт урађен 2021. године, али и да би разговарали о потребама издвајања већих средстава из буџета Републике Србије за рад националних савета националних мањина, с обзиром на то да, како се наводи, три четвртине националних савета немају основне услове за рад. На основу анализе експерата, минимум средстава по националном савету би требало да износи 20 милиона динара.

Састанак радне групе, одржан 2021. године у Шапцу, био је прва фаза израде новог акционог плана, када су присутни разговарали о потребама мањинских заједница, али тада није дошло до израде коначне верзије акционог плана те је први циљ данашњег заседања био управо то.

• Министарство за људска и мањинска права је недавно сазвало радну групу да се нови акциони план заврши и приведе крају, а ми смо се данас састали да дозначимо наше конкретне потребе које треба да уђу у тај акциони план. Када се радила радна верзија 2022. године, било је много недостатака у том акционом плану. Први недостатак је што у њему нису биле баш све потребе националних мањина. Ми смо дозначавали, али се у радној верзији нису нашле ствари попут заштите и очувања наше материјалне баштине или проширење мреже наших школа или демократске партиципације или чак финансирање и рад националних савета националних мањина – истакла је Јасна Војнић, председавајућа Координације и председница Националног савета хрватске националне мањине у Србији.

Друга битна тема о којој се данас дискутовало на састанку била је финансирање рада националних савета националних мањина које би омогућило основне услове за рад националних савета и да се остваре законом прописана овлашћења у четири подручја – образовање, култура, информисање и службена употреба језика и писма.

• Основни услови за рад националних савета подразумевају да савети имају професионално упослене особе, да имају своја средства и просторије за рад, а како сада тренутно стоје ствари, три четвртине националних савета заиста немају те основне минималне услове за рад, а чак четири национална савета немају ниједну професионално упослену особу, а ако неки савет нема ниједну професионално упослену особу, не може ни на који начин остварити тај свој минимум из законом прописане овласти. Оно што је сада тренутно ситуација у Републици Србији јесте да Република Србија издваја 2,6 милиона еура за финансирање националних савета националних мањина, дакле свих 24 национална савета. Од 2011. године нису се повећавала средства, било је једно једино повећање пре две године од 17 посто, али ове године је поново пало за 12 посто за неке националне савете. Ако узмемо у обзир инфлацију, можемо рећи да од пре 10 година за 40 посто је опала вредност тих средстава. О томе ће данас бити речи, а након тог нашег дописа упутићемо захтеве и Министарству за људска и мањинска права, Министарству финансија, Савету за националне мањине и Влади Републике Србије – рекла је Војнић у изјави за медије и прецизирала да би неки минимум средстава по националном савету износио 20 милиона динара, на основу анализе експерата.

Мирза Хајдиновић, секретар Бошњачког националног већа, истакао је да су се радне глупе усагласиле када је у питању финансирање националних већа, и да су то препознали као важан проблем.

• Од 24 национална већа која су регистрована у Републици Србији, 7 њих је регистровано по месту свог рада ван АП Војводине и ми не можемо у свом раду рачунати на средства из буџета АП Војводине на која остала национална већа могу да рачунају, и то је један изазов и проблем за које морамо изнаћи решење.

Новица Јаношевић, председник Националног савета влашке националне мањине, надовезао се на тему потребе да се издвајају већа финансијска средства за рад националних савета националних мањина.

• Ми као влашка национална мањина, чије седиште је у Петровцу на Млави, спадамо у ону групу националних савета који немају довољно средстава да бисмо остварили све оно што је законом дефинисано и немамо ниједног стално упосленог у националном савету влашке националне мањине – изјавио је Јаношевић је и истакао да су позитивне стране у раду националних савета рад координације и међусобна сарадња – Ми смо национални савет који није имао стандардизовани језик па смо радили заједно и на неки начин користили искуства других националних савета који су прошли тај пут у стандардизацији језика.

Аполон Саванов, члан извршног одбора Националног савета грчке националне заједнице, дао је позитиван пример како су се грчка национална мањина из Србије и из Мађарске умрежиле и оствариле сарадњу.

• Ми смо уз подршку наших пријатеља из Мађарског националног савета имали округли сто где су они повезали грчку мањину из Србије и грчку мањину из Мађарске. Тема је била сарадња у култури и то је тек почетак једне дивне сарадње, а надамо се да смо поставили темељ који ће да искористе још неки национални савети и заједнице – истакао је Саванов.

Озрен Симјановски, члан Извршног одбора Националног савета македонске националне мањине, истакао је да су припадници свих заједница који су 2021. били учесници процеса дошли до јасних закључака и да верује да ће пронаћи заједничко решење уважавајући различите потребе различитих националних мањина.

Војнић је за крај истакла да су и ранији захтеви који су предати надлежном министарству садржали како заједничке ставке, потребе свих националних мањина, тако и специфичности сваког националног савета.

• Координација заступа да уважимо све предлоге и препоруке, не стојимо испред само једног националног савета. У вези са захтевом за финансирање из буџета Србије, ми ћемо упутити захтев и покрајини такође, али и јединицама локалних самоуправа. Тренутно је таква ситуација да велика већина јединица локалних самоуправа, иако им је то законом прописано, не испуњава законом прописане обавезе или се то заиста минимални износи. На пример, од општине Шид хрватско национално веће добија 500 еура, ми некада кажемо да је то теже оправдати него потрошити, али ево заиста морамо подстаћи и јединице локалне самоуправе да извршавају своје обавезе – закључује Војнић.

Више прочитајте ОВДЕ.