Млади чувари традиције још једном су показали да влашка музика има будућност. Чак 22 вокална солиста и инструменталиста из Србије и Румуније представило се у такмичарском програму 17. Интернационалног фестивала влашке музике „Гергина“. Награде отишле у Бор, Крепољин, Пирот и Турн Северин.

Немања Шалака, осамнаестогодишњи хармоникаш из Бора, свеукупни је победник 17. Интернационалног фестивала влашке музике “Гергина”.

Овом самоуком музичару, стручни жири у саставу: проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, Марија Витас, етномузиколог и музички уредник Радио Београда 2 и Маја Стојановић, професор клавира у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Неготину, уручио је Плакету „Божидар Јануцић“.

„Пријавио сам се за ово такмичење и заиста нисам очекивао да ћу понети ову ласкаву титулу и бити проглашен за најбољег. Хармонику свирам од своје пете године. Нисам завршио музичку школу, већ сам да свирам научио захваљујући деди, док је и моја мајка помало свирала. Ја сам самоуки хармоникаш и верујем да су то гени које носим у себи. Своје знање додатно сам усавршавао код професора Милорада Мурганића из Краљева, који је моје свирање довео до вишег нивоа. Вечерас сам извео музику нашег краја, песму посвећену Бранку Олару и „Хомољски вез“ нашег маестралног хармоникаша Владе Пановића и мислим да је управо та композиција пресудила код жирија да добијем ову велику награду. Ова победа за мене представља велику мотивацију. Са њом желим да направим нови корак напред. Планови су ми да наставим да усавршавам свирање и да, можда једног дана, оснујем свој оркестар“, прве су импресије победника Фестивала.

Титулу најбоље вокалне солисткиње понела је седамнаестогодишња Лара Аћимовић из Крепољина, општина Жагубица. Она је интерпретирала чувену влашку композицију “Јоње, Јоње”.

„Искрено, потрудила сам се и, пошто је ово моје прво такмичење, некако сам очекивала да ћу освојити награду. Певањем се бавим од своје осме године и ово је први пут да сам певала влашку музику. Не говорим влашки језик, али имам нешто мало влашког порекла. Влашки језик ми се допао, а када су видели да могу правилно да изведем песму, одлучила сам да се пријавим за фестивал. Ова награда ми много значи за моју даљу каријеру, јер волим традиционалну и етно музику и тиме желим да наставим да се бавим. Не могу да издвојим једног узора, али могу да кажем да се на неки начин угледам на све који су успешни и који су остварили оно што су желели.“

Најбољи инструменталиста Фестивала влашке музике “Гергина 2026” је Марко Динчић, хармоникаш из Пирота који је, такође, одушевио стручни жири, зрелим и уједначеним наступом.

„Мој отац је овде долазио као мали, ту је одрастао и то је пробудило жељу у мени да се окушам у влашкој музици. Главна мелодија коју сте вечерас чули била је композиција Слободана Домаћиновића, краља влашке музике, како га овде зовете. Ја не говорим влашки језик и не разумем га. Не могу тачно да опишем откуд љубав према влашкој музици, вероватно је ту љубав на мене пренео мој отац. То је заправо била љубав према хармоници. Конкуренција је ове године била јака, наступило је чак шест хармоникаша. Ја сам већ други пут на овом фестивалу. Нисам био сасвим сигуран да ли ћу добити награду, али сам се надао. Овај фестивал је веома драгоцен за моју каријеру и моје даље напредовање“, рекао нам је Динчић.

Награду за најбољег страног учесника понела је Дениса Пупаза из Дробете-Турн Северин из Румуније.

“Јако сам срећна што сам била у прилици да наступим на Фестивалу „Гергина“ у Неготину. Влашка музика је музика коју осећам у својој души. Људи са ове стране Дунава, односно Власи из овог дела Србије нису само наши пријатељи, то је народ са којим смо духовно повезани и са којом делимо љубав према традицији.“

Такмичење је окупило чак 22 учесника из општине Неготин, Мајданпек, Сокобања, Жагубица, Пирот, Кучево, као и са територије градова Београд, Бор и Зајечар и из румунског Турн Северина, потврђујући да интересовање за традиционално музичко наслеђе не јењава. Такмичаре је пратио Оркестар Бобана Пецића, који је и сам један од победника претходних издања Фестивала “Гергина”.

„Ми смо уживали у сваком извођењу, чак и у наступима оних младих извођача који можда више обећавају него што то у овом тренутку показују, али у нама буде поверење и задовољство јер влашка музика живи и што живи све интензивније“, рекао је председник жирија, проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор.

Овогодишње издање фестивала, које је посвећено Бранку Олару, легендарном певачу из Слатине код Бора, чији је глас и интерпретација традиционалне музике источне Србије, сачуван у архивама Радио Београда, отворила је Јованка Стефановић Станојевић, дипломирани новинар и комуниколог.

„Овај фестивал подржава велика група веома озбиљних стручњака из области науке, етномузикологије и музикологије, од којих су неки и вечерас са нама и дају свој бескомпромисни допринос развоју фестивала. Ово је фестивал који развија толеранцију и љубав, али и подстиче бригу о свему ономе што имамо у нашем окружењу. Нека наш фестивал живи и нека настави овим темпом, а ја верујем да ће публике из године у годину, у сусрет двадесетогодишњици фестивала, бити све више“, навела је Стефановић Станојевић.

Фестивал се наставља у 18 сати промоцијом  компакт диска „Музика Влахилор ђин лумје: Кîнтарја ђин инструментурј 1 – Влашка традиционална народна музика: Свирање 1“, аутора проф. др Димитрија Големовића, а од 19 часова и традиционалним наступом најистакнутијих имена влашке музичке сцене уз пратњу оркеста Слободана Пецића. влашке музичке сцене уз пратњу оркестра Слободана Пецића.

Извор и фото: ngportal.rs