НЕГОТИН – Скоро 60 просветних радника из 18 општина у Србији у којима се говори влашки, након два вишедневна семинара, стекло је сертификат којим ће у основним школама ускоро моћи да изводе наставу из изборног предмета „Влашки говор са елементима националне културе“. Настава на влашком језику део је шестомесечног пројекта, вредног 32.000 долара, којег Удружење „Гергина“ реализује у сарадњи са Фондом за отворено друштво Србије, а који подразумева низ значајних акција на афирмацији мултикултуралности у Србији, кроз инклузивно образовање влашке националне мањине.

• Већ самим усвајањем влашког писма и публиковањем првих књига на влашком стекли су се услови за увођење влашког језика у систем образовања Републике Србије. Поред непосредног и видљивог значаја учења говора Влаха и упознавања са елементима влашке културе од стране ученика основних школа, Власи на овај начин чувају и свој говор и своју културу и традицију. Зато је и сврха овог пројекта развијање мултикултуралности, поштовање права свих националности, али и потреба да се афирмишу сопствена култура и њене вредности на свим пољима манифестовања људске креативности – каже примаријус др Синиша Челојевић, председник УО Удружења „Гергина“, члан Извршног одбора НСВ и председник Одбора за употребу језика и писма.

И поред бројних опструкција које су пратиле увођење овог изборног предмета о чему су благовремено обавештени сви надлежни органи, судећи по анкетама, влашки говор жели да изучава скоро 500 ђака.

• На територији Борског и Зајечарског округа пријавио се 291 ученик. На подручју које покрива Школска управа Пожаревац 151, а Јагодине око 30, мада на територији те Школске управе још увек није достављен коначан списак – каже Драган Андрејевић, руководилац пројекта.

Будући предавачи влашког говора, на семинарима су могли да се, кроз предавања Слободана Голубовића дПасујонија, упознају са особеностима говора Влаха у варијантама крајинско – тимочког и браничевско – хомољског наречја, као и са усменим народним стваралаштвом Влаха.

• Читава ова прича је као биљка која расте, треба се о њој бринути и неговати је. Зато очекујемо да и сами учесници овог семинара дају свој допринос кроѕ сакупљање прича, басни, загонетки, песама, па чак и израдом сопствених текстова на влашком – каже Слободан Голубовић, аутора приручника „Говорим влашки“ и песмарице – бојанке „Панда учи кунг фу“, чији ће „Влашко-српски речник“ ускоро бити публикован у издању „Гергине“.

Кроз садржајно и пријемчљиво предавање Татјане Дражиловић, магистра методичко – педагошких наука просветни радници из Неготина, Бора, Зајечара, Доњег Милановца, Жагубице, Пожаревца, Малог Црнућа и Кучева на примерима реализације једне наставне јединице, упознали су се и са могућностима како да наставу влашког говора реализују и у корелацији са другим предметима. Александра Миловановић, докторант културологије, иначе помоћница председника општине Неготин одржала је предавање о мултикултуралности и образовању, а ауторка уџбеника „Влашки говор и култура“ Милена Голубовић, дипломирани етнолог – антрополог говорила је о народној традиционалној и култури Влаха, која је саставни део овог изборног предмета.

Александра Миловановић, докторант културологије, иначе помоћница председника општине Неготин одржала је предавање о мултикултуралности и образовању, а ауторка уџбеника „Влашки говор и култура“ Милена Голубовић, дипломирани етнолог – антрополог говорила је о народној традиционалној и култури Влаха, која је саставни део овог изборног предмета.

• Настојала сам да обухватим све специфичности говора у сва три региона у којима се говори влашки, како у браничевско – хомољског, тако и у мајданпечанско – борском и на крају у неготинском. Уклопити различите начине говора од села до села, од региона до региона заиста је био изазов – каже Милена Голубовић, чији ће уџбеник, очекује се, ускоро бити лиценциран од стране ресорног Министарства.

Онако како се говори

СТУДИЈА

Дајан Мановицх са америчког Универзитета у Будимпешти изучава мањинске језике у образовању и сазнања са овог семинара биће део њеног магистарског рада, као и серија интервјуа које ће на пролеће реализовати са родитељима чија деца уче влашки говор у школама.

Аутор: Сузана М. Јовановић