И Н Ф О Р М А Ц И Ј А

о консултацијама представника влада Републике Србије и Румуније о правима припадника националних мањина у источној Србији, одржаним под покровитељством амбасадора Кнута Волебека, високог комесара за националне мањине ОЕБС-а 22. и 23. октобра 2012. године, Холандија

Високи комесар за националне мањине ОЕБС (ВКНМ) амбасадор Кнут Волебек је иницирао неформалне консултације представника влада Републике Србије и Румуније о правима припадника националних мањина у источној Србији, а на основу мандата који му је Европска комисија поверила након потписивања Записника са Друге седнице Међувладине мешовите комисије Републике Србије и Румуније за националне мањине (ММК) у Бриселу 1. марта 2012. године.

Циљ неформалних консултација била је размена мишљења и покушај проналажења могућих решења у вези са три конкретна питања – информисање на језику мањине тј. приступ електонским медијима, образовање и остваривање верских слобода припадника румунске националне мањине у источној Србији.

Разговори су вођени на основу процене спровођења Записника са Друге седнице ММК-а, низа посета амбасадора Волебека Србији и Румунији, као и на основу Болцано препорука ВКНМ ОЕБС о националним мањинама у односима међу државама.

ДНЕВНИ РЕД

Имајући у виду наведене три области у којима је потребно учинити напредак и предузети конкретне мере, ВКНМ је предложио следећи дневни ред:

1. МЕДИЈИ – преглед постојећег стања у погледу емитовања програма на румунском језику у источној Србији; техничке могућности да се обезбеди реемитовање програма на румунском језику РТВ Војводине у источној Србији; могућност прекограничне сарадње и размене програма емитера из Србије и Румуније.
2. ОБРАЗОВАЊЕ – преглед актуелне ситуације у погледу приступа образовању на/о румунском језику у источној Србији; могућности које пружа законодавство Србије да се у источној Србији уведе курс/предмет Румунски језик са елементима националне културе.
3. ПРИСТУП РЕЛИГИЈСКОЈ СЛУЖБИ – информације о тренутној ситуацији; преглед законодавног оквира Србије у вези са регистрацијом цркава и верских заједница и могућношћу изградње цркава; могућности у погледу обезбеђивања верске службе на румунском језику у источној Србији.

Учесници консултација

Поред амбасадора Волебека у консултацијама су учествовали виши саветници ВКНМ Александар Хаг и Боб Дин. Делегацију Републике Србије предводила је амбасадор Слађана Прица, помоћник министра спољних послова за мултилатералну сарадњу, а у саставу делегације били су Драган Балашевић, представник Кабинета председника Републике Србије, потпредседник Националног савета влашке националне мањине и Гордана Говедарица, косекретар Међувладине мешовите комисије Републике Србије и Румуније за националне мањине. Делегацију Румуније предводио је Богдан Ауреску, државни секретар у Министарству иностраних послова, а у саставу делегације биле су Оана Роговеану, директор Дирекције за људска права, заштиту мањина и Савет Европе у Министарству иностраних послова и Михаела Батариу из Канцеларије Владе Румуније за Румуне изван Румуније.

Ток и садржај консултација

Након што је захвалио делегацијама на спремности да учествују у консултацијама, амбасадор Волебек је подсетио да је након добијања мандата од стране Европске комисије ЕУ посетио и Србију и Румунију и идентификовао три најважније области у којима треба одмах конкретно деловати: приступ електронским медијима, образовање и остваривање верских слобода припадника румунске националне мањине у источној Србији што је, између осталог, пропоручено и у Записнику са Друге седнице ММК-а Републике Србије и Румуније за националне мањине. Истакао је како подржава рад Међувладине мешовите комисије која је кључни билатерални механизам за праћење положаја мањина и решавање отворених питања, а неформалне консултације треба да послуже као основ за проналажење неких практичних и прагматичних решења чија ће се имплементација даље разматрати на седницама ММК-а.
Обе стране су, уз велико уважавање, позитивно оцениле напоре амбасадора Волебека и изразиле спремност да и убудуће у директним консултацијама са њим, а пре свега на основама Болцано препорука о националним мањинама у односима међу државама, доприносе отклањању евентуалних проблема у спровођењу договореног.

Шеф српске делегације, амбасадор Слађана Прица истакла је да Србија високо цени институцију Високог комесара за националне мањине и да је, управо због тога, Србија више пута била у прилици да тражи његово мишљење и став о одређеним питањима. Србија такође цени улогу и допринос ВКНМ у одржавању неформалних консултација двеју страна, али за Србију приоритет представља решавање отворених питања кроз постојеће билатералне механизме. Србија је спремна да у доброј вери и у духу постојећих добросуседских односа приступа решавању свих отворених питања у вези са остваривањем права припадника румунске националне мањине у целој Србији о чему, између осталог, сведочи и давање сагласности за отварање Конзулата Румуније у Зајечару. Такође, Србија сматра да разматрање остваривања пропрука са Друге седнице ММК-а треба да се одвија на редовним седницама ММК-а, те изражава спремност да се наредна седница одржи што је пре могуће. Имајући у виду да је након недавних парламентарних избора у Србији формирана нова влада, румунска страна може очекивати да ускоро буде обавештена о имену виског државног званичника који ће бити именован за новог копредсеника ММК-а. Србија инсистира да се дијалогу о питањима која су на дневном реду неформалних консулатација приступи са становишта поштовања права сваког појединца на слободну самоидентификацију утврђеног у Оквирној конвенцији за заштиту права националних мањина, као и у Уставу РС и другим законима, што Србију обавезује да штити право припадника како румунске тако и влашке мањине на властити национални и језички идентитет.

Шеф румунске делегације Богдан Ауреску поздравио је одржавање неформалних консултација, истакавши да румунска страна жели да се фокусира на предглед информација о спровођењу препорука ММК-а јер сматра да српска страна није учинила напредак у њиховом спровођењу, те је због тога и убудуће потребно одржавати неформалне консултације двеју страна које треба да настави да води високи комесар за националне мањине. Румунија је спремна да отворена питања решава на билатералном плану, али и уз посредовање Европске комисије и Високог комесара за националне мањине јер је Србија обавезна да поштује европске стандарде у области заштите мањина како би испунила политичке критеријуме за прикључење Европској унији.

Значајно је истаћи да су се већ на почетку разговора, захваљујући препоруци амбасадора Волебека, обе стране обавезале на немешање, односно на уздржавање од сваке врсте притисака у односу на гарантовано право на слободно самоизјашњавање, односно самоидентификацију припадника мањина. Другим речима, одбијено је упорно настојање румунске стране да негира самобитност и уопште постојање Влаха, а у последње време и појачано негирање постојања влашког језика као посебног, тврдњама да се ради о истом тј. румунском народу и језику. С друге стране то је била и крајње умерена и одмерена реакција и сугестија амбасадора Волебека на критике да постоје тенденције, па и инцидентне ситуације, које потврђују да се „влашко питање“ политички, па и кроз утицаје појединих партија у Србији, злоупотребљава.

Амбасадор Волебек је указао да је током боравка у источној Србији разговарао са великим бројем релевантних саговорника (званичника, представника мањина, верских заједница и цивилног друштва) у покушају да адекватно сагледа актуелну ситуацију и укаже на практичне мере које је могуће предузети како би се степен уживања гарантованих мањинских права припадника румунске националне мањине који живе у источној Србији побољшао. Из разговора које је обавио са припадницима румунске националне мањине, закључио је да постоји потреба за омогућавањем, односно побољшањем приступа електонским медијима, образовању и остваривању верских слобода. У разговору са директором регионалне телевизије ТВ Бор информисан је да не постоје техничке препреке за преузимање, односно реемитовање дела програма РТВ Војводине на румунском језику. Амбасадор Волебек је пренео и да има сазнања да постоји известан број захтева да се у неким школама у источној Србији омогући изучавање предмета Румунски језик са елементима националне културе и да је разговарајући са директорима неких од основних школа закључио да су директори две основне школе заинтерсовани за увођење овог опционог наставног предмета. Амбасадор Волебек је подвукао да је свестан чињенице да је у православним земљама јурисдикција православних цркава регулисана канонским правом, којим је регулисано и обављање верске службе и грађење верских објеката и да су у том смислу питања језика богослужења и питање грађења верских објеката питања аутономне регулативе цркава, али и да је уверен да се и ту могу изнаћи решења посебно у дијалогу српске и румунске православне цркве.

На основу његове оцене ситуације и изнетих виђења две делегације о наведеним питањима, амбасадор Волебек је изнео неколико конкретних предлога о могућим корацима које је што пре потребно предузети. Истакао је да, иако се не ради о многобројним захтевима, питање ужавања мањинских права у пракси не би требало да буде ограничено бројем захтева или лица које исказују жељу да одређено право уживају, са чиме су се обе делегације сагласиле.

Потребно је истаћи да је румунска страна у фази припреме, као и током састанка настојала да изнесе крајње негативну оцену спровођења обострано прихваћених конкретних препорука из Записника са Друге седнице ММК-а од стране Србије, поготово када су у питању препоруке које се односе на положај и права припадника румунске мањине у источној Србији („долини Тимока“), за разлику од Војводине. Тиме су аргументовали потребу да међународни представник, у форми посебног вида мониторинга, изврши додатни притисак и обезбеди поштовање и уживање конкретних права која је Србија прихватила приступањем различитим међународним уговорима и која су садржана у препорукама из бројних извештаја тела надлежних за мониторинг спровођења тих уговора, као и извештајима међународних организација попут Савета Европе, Европске комисије и слично. На основу таквих тврдњи румунска страна је инсистирала и на наводној дискриминацији Румуна из источне Србије у односу на Румуне у Војводини.

Наша делегација овакве тврдње је аргументовано оспоравала и наглашавала потребу конструктивног и отвореног дијалога и решавања уочених проблема на билатералном нивоу, одржавањем редовних седница ММК-а и појачавањем мандата ММК-а, за шта се српска страна упорно залаже, а без обавезног укључивања треће стране и без политичких покушаја произвођења нових проблема, а поготово без покушаја румунске стране да наметне додатне механизме мониторинга Србији за које не постоји утемељење ни у налазима Експертке мисије Европске комисије која је посетила Србију у јулу 2012. године, нити у последњем извештају Европске комисије о напретку Србије за 2012. годину.
Делегација Србије изнела је и известан број примедби на румунски извештај о учињеном у погледу положаја и права Срба у Румунији, на основу извештаја који су достављени из наших дипломатско-конзуларних представништава у Букурешту и Темишвару, уз напомену да румунска страна, нажалост, у њему углавном констатује стање или најављује неке намере, што српска страна цени али оцењује као недовољно, поготово имајући у виду да у Румунији ипак, још увек, не постоји формално правни оквир у виду конкретног закона о статусу и правима припадника националних мањина.
Наша делегација информисала је саговорнике да је према незваничним резултатима пописа становништва спроведеног 2011. године у Србији број припадника румунске, као и број припадника влашке националне мањине у опадању, оценивши да је то генерални тренд у погледу многих мањинских заједница, али да то ни до сада није утицало, нити ће убудуће утицати на обим и ниво уживања гарантованих права.

Српска страна је додатно истакла да планира да, одговарајући на такође изражен интерес, предузме додатне мере и у погледу остваривања права припадника влашке националне мањине без обзира што влашки језик није стандардизован, уз напомену да је Национални савет влашке националне мањине кључни носилац и реализатор иницијативе.

У доброј мери уважавајући ставове српске стране, амбасадор Волебек није прихватио инсистирање румунске стране да се у виду закључка са ових консултација уведе обавезно и редовно одржавање састанака у истом формату и у унапред одређеним временским интервалима како би се пратило, контролисало и оцењивало испуњавање препорука ММК-а.

Наша страна веома позитивно оцењује приступ амбасадора Волебека и оцене које су резултат не само разумевања, већ и уважавања наших ставова, и изузетно доброг познавања стварних узрока проблема, као и покушаја румунске стране да ово питање политизује и да се активно, па и агресивно постави у циљу „румунизације Влаха“. Посете амбасадора Волебека Србији и Румунији допринеле су објективним оценама и конструктивним предлозима, а његов укупни приступ био је у функцији враћања решавања проблема у постојеће, уобичајене политички неоптерећене билатералне оквире, односно у постојеће механизме.

Амбасадор Волебек је веома позитивно оценио чињеницу да је у нашој делегацији био и представник Кабинета председника Републике Србије, који је уједно и потпредседник Националног савета влашке националне мањине, и који је, познајући веома добро сва отворена питања и конкретну ситуацију на терену, био веома активно и конструктивно укључен у разговоре и доприносио тражењу прихватљивих решења.

ЗАКЉУЧЦИ

Имајући у виду да, на основу одредаба Устава и закона Републике Србије, одредаба Споразума између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Румуније о сарадњи у области заштите националних мањина, као и одредаба међународних уговора којима је Србија приступила, националне мањине имају право на школовање на мањинском језику, односно на учење мањинског језика на свим нивоима образовања, да имају право на благовремено и непристрасно информисање на мањинском језику, као и да припадницима мањина не сме да буде ускраћено право да испољавају и упражњавају своју сопствену веру или да се служе својим језиком, а у вези са разматраним питањима, делегације влада Републике Србије и Румуније, на основу конкретних предлога ВКНМ, сагласиле су се о следећем:

1. Српска страна тј. надлежне државне институције ће омогућити да се део програма РТВ Војводине који се емитује на румунском језику реемитује на РТВ Бор, с обзиром да та то не постоје техничке, правне или друге препреке. Реемитовање би обуватало информативни програм или емисије из области културе у трајању од десет минута дневно.
2. Српска страна би требало да крајем ове и од почетка наредне школске године покрене пилот пројекат учења изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у бар две школе у источној Србији. Пре тога би требало најавити почетак овог пројекта и установити колика је стварна заинтересованост ученика, а затим обезбедити и све неопходне техничке услове за учење наведеног изборног предмета. Уколико другачије није могуће, овај предмет би се могао изучавати и током викенда, тако што би се настава организовала на једном месту за ученике различитих годишта или за ученике који похађају наставу у различитим школама.
3. С обзиром на то да је констатовано да је за решавање проблема који постоје између Српске православне цркве и Румунске православне цркве потребно наставити са дијалогом двеју цркава и да је у интересу обе државе да се сва отворена питања решавају дијалогом, амбасадор Волебек је изразио спремност да, поштујући пуну аутономију обеју цркава, настави већ започете директне разговоре и покуша да конструктивно посредује у иницирању наставка дијалога између две цркве.

ИЗЈАВА ГОСПОДИНА ДРАГАНА БАЛАШЕВИЋА

Као представник кабинета председника Републике Србије могу да изјавим, да је састанак прошао у добром коректном разговору и обостраном разумевању.

Делегације су дошле до нових сазнања и решења, на обострано задовољство, као и са одобравањем високог комесара за људска и мањинска права ОЕБС-а, господина Волебека, који је добро упућен у ову проблематику.

Захвалио сам се господину Волебеку и његовим асистентима за потпуно разумевање српско-влашког и румунског питања у Тимочкој долини.

Резиме је био, да се убудуће сагледа и води рачуна о општем интересу обеју суверених држава, да се по страни оставе нечији лични интереси, који не чине добра ни Србији ни Румунији, а камоли Влашкој националној мањини у Тимочкој долини.

Стране су се договориле да се поново сретну и да Међувладине комисије за националне мањине размотре могуће модалитете сарадње и даљег напредка у интересу добросуседства и поштовања интегритета обеју суверених држава.

Аутор: Драган Балашевић