Национални савет влашке националне мањине уложио је велики напор да испуни све предуслове и стандардизује влашки језик, што је био темељ да би се кренуло даље. Да би Власи осетили одређене бенефите и уживали сва права која имају као и припадници било које друге националне мањине, потребно је још много тога да се уради.

По речима Новице Јаношевића, председника Националног савета влашке националне мањине, стандардизација влашког језика је темељ на основу кога ће припадници ове националне мањине моћи да остваре све оно што им закон омогућава.

“У перспективи моћи ће да се уведе влашки језик у предшколски програм, на чему смо већ почели да радимо, као и у средње школе и тиме да се заокружи целокупно образовање на влашком језику. Увелико се ради и на превођењу дела богуслужења на влашки језик. Стандардизацијом влашког језика отворена је и могућност да се називи места и институција у локалним самоуправама у којима живе Власи преведу на влашки језик, као и издавање докумената на влашком. То је нешто што ће се тек десити, а стандардизација језика је омогућила почетак тих процеса”, каже Јаношевић.

Зато је, каже, важно да Власи буду упознати са тим да је њихов матерњи језик стандардизован и са свим добрим перспективама у будућности. Он сматра да су Власи са тим недовољно упознати, што је потврдила и анкета коју смо спровели на нашем порталу.

Питали смо наше читаоце: “Да ли сте упознати са стандардизацијом влашког језика и шта она значи?”. Већина анкетираних је одговорила да нема довољно информација о овој теми – 28,89 одсто, а 26,67 одсто је признало да први пут чује да је влашки језик стандардизован, што значи да више од половине испитаника није било упознато са тим.

Мање познати бенефити које влашка заједница може добити након стандардизације језика, а веома значајни, су табле са натписима имена насеља и институција на влашком језику, као и подношење одређених образаца/захтева и издавање личних докумената на влашком језику, каже Бојан Модрлановић, правник по струци који обавља функцију секретара у Националном савету влашке националне мањине.

Како објашњава, та могућност постојаће у јединицама локалних самоуправа у којима живи довољан проценат припадника влашке националне мањине, међутим, то још увек није могуће јер је потребно да се испуни низ предуслова за тако нешто, а основни је да локалне самоуправе у којима живе Власи својим статутима предвиде влашки као службени језик и на томе НСВ већ увелико ради.

Што се тиче натписа имена насеља на влашком језику потребно је најпре да постоји интересовање локалне заједнице и да се поднесе иницијатива скупштини, а потом и да се та одлука усвоји. Међутим, далеко је сложенија процедура да се Власима омогући да добију неки лични документ на свом матерњем језику јер је неопходно да се испуне одређени услови, што није могуће остварити у кратком временском року.

“Иако је влашки језик стандардизован, овог момента ми још увек не можемо да се обраћамо на влашком језику државним органима и јавним службама, зато што је предуслов за тако нешто да се у тим институцијама обезбеди тумач за влашки језик. То наравно није немогуће обезбедити, али да би се то десило мора најпре да се пронађе неки начин како да се тумачи оспособе за тај посао. Ми још увек немамо у тој мери изграђене институције, нити успостављену сарадњу са неком институцијом која би могла да изда неком лицу одређену врсту сертификата да може да обавља посао тумача влашког језика. Морамо дакле прво да изнедримо људе који ће бити верификовани да то раде”, истиче Модрлановић.

Он каже да је управо наредни корак на коме НСВ треба да ради изградња неке институције унутар организације, која би се бавила оспособљавањем лица за ту врсту посла, или да успостави сарадњу са неком институцијом која би могла да се бави верификацијом тумача влашког језика.

“Као што је тим за образовање акредитовао семинар за обуку предавача за предмет “Влашки говор са елементима националне културе” након кога се добија сертификат и могућност да се предаје тај предмет у школи, тако сад морамо да створимо услове да нека институција ван или унутар савета може да изврши верификацију људи који би били преводиоци у одређеним установама”, појашњава он.

Национални савет Влаха поднео је иницијативу Народној скупштини Републике Србије, односно Одбору за људска и мањинска права и равноправност полова, да се изврши измена и допуна Закона о ратификацији Европске повеље о регионалним и мањинским језицима.

“Наша жеља је да се изврши ратификација Европске повеље о регионалним и мањинским језицима уз то да се убаци и влашки језик у листу језика који су добили законску заштиту. Онда бисмо могли да рачунамо на то да смо у складу са законом у потпуности обезбедили статус заштићеног језика као мањинског”, наглашава наш саговорник.

Богослужење на влашком језику

Познато је да су Власи у Србији прихватили православну веру, слушају богослужење на црквенословенском језику. Ипак, постоји тежња да се макар део богослужења преведе на њихов матерњи језик нарочито последњих десетак година када су почеле да се граде румунске цркве у крајевима у којима живе Власи.

Национални савет Влаха је 2014. године формирао Одбор за односе са верском заједницом и СПЦ, и од тада је почело да се ради на превођењу дела богослужења на влашки језик, каже Јанко Николић, тадашњи председник овог одбора,сада члан Одбора за културу НСВ.

“Превођење дела богослужења није било нимало једноставно урадити јер је требало пронаћи људе који познају црквенослвенски, влашки и српски, те су на томе радили заједно свештеници, теолози и ми из савета. Одрадили смо до сада превод молитве “Оче наш”, парастоса и неколико црквених песама”, прича Николић.

Међутим, ти преводи богослужења још увек нису уведени у православне цркве. До сада је једном изведен јавно на влашком језику “Оче наш” и једном духовна песма “Маријо славна”.

Николић каже да се Власи већ годинама суочавају са проблемом румунизације, да се отварају румунске цркве и да су интензивно последњих година радили на томе да се постепено уводи влашки језик у поједине делове богослужења у местима са претежно влашким становништвом, а где за то постоји реална потреба и интересовање. Међутим, тај процес споро тече и још увек Власима то није омогућено.

“Планирамо да се у наредном периоду састанемо са владиком Игнатијем, а можда ћемо да идемо и код патријарха Порфирија, како бисмо процес убрзали”, најавио је Николић.

Стављена тачка на причу да су Власи заправо Румуни

Јаношевић истиче да је стандардизацијом језика, која представља темељ за све што ће Власи тек добити у будућности, коначно стављена тачка на тврдње да су Власи заправо Румуни и да више не постоји основ да било ко говори да Власи говоре румунским књижевним језиком.

“Мислим да ће поред свега и убудуће постојати појединци или организације које ће тврдити супротно, али њихов утицај је све мањи јер Власи постају свесни да нису Румуни. Наравно да онима који желе да буду Румуни нико то не брани, могу слободно тако да се изјасне, они имају свој национални савет и сва права као национална мањина у Србији. Поједини то раде и због економског интереса – добијања двојног држављанства. Убеђен сам да чак и многи Власи који имају двојна држављанства себе сматрају Власима и да у кругу своје породице тако и говоре”, сматра Јаношевић.

Он наглашава и да се око 21 хиљада грађана Србије на последњем попису изјаснила као влашка мањна, што је близу 40 одсто мање од претходног пописа, али да све националне мањине бележе пад броја припадника. Када су конкретно Власи у питању, разлог није покушај њихове румунизације, јер није порастао број Румуна у Србији, већ Власи све чешће одлазе у иностранство да раде и живе. Зато је, каже он, јако важно очувати влашки језик, културу и обичаје, као и задржати Влахе у Србији, а стандардизација језика и све што ће уследити у годинама које долазе, значајно ће томе допринети.