Удружење за очување обичаја, културе, традиције и језика Влаха „Гергина“, промовисало је у Неготину четврти број свог часописа „Влашка реч – Вуорба Влахилор“, полугодишњака, који представља један од бројних успеха организатора многих активности везаних за очување идентитета Влаха на простору Србије. У часопису је до сада објављено на десетине тема разних аутора значајног искуства и ауторитета у областима које су им блиске. 

„Влашка реч – Вуорба Влахилор“, у издавачком смислу, представља искорак у општини Неготин, познатој по репрезентативној културној баштини и сачуваним традиционалним вредностима како већинског српског народа, тако и националних мањина од којих је влашка – најбројнија. Због тога напори Удружења за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха „Гергина“, да томе допринесе и часописом шестомесечне динамике излажења, добијају нови смисао и вредни су признања.

На његовим страницама, имајући у виду и последње четврто издање, до сада је објављено више од шездесет тема. Потписују их аутори већ познати по репутацији стеченој у областима којима се баве, али и заљубљеници у писану реч као својеврсни чувари живописне и аутентичне традиције влашког поднебља, спремни да своја истраживања и читања преточе у текстове. Број објављених наслова, у односу на понуђене, премашује очекивања а то много говори о подршци тиму сталних сарадника Влашке речи.

„Часопис у правом смислу речи промовише и чува традицију, културу, обичаје и идентитет Влаха посебно због тога што се штампа двојезично, на српском и влашком писму, које већ много година ужива статус равноправног и у оквирима законске регулативе. Полугодишњак има десетак сталних рубрика, у последњем броју чак 12, и вероватно је да ће већ до наредног број добити и неку нову, у настојању да се изађе у сусрет читаоцима жељним свеобухватнијих сазнања и изазова влашке традиције и културе. Удружење „Гергина“ је од децембра  прошле године, када је обележило веома успешну годишњицу рада, између осталог и представљањем трећег броја часописа, до актуелне јунске промоције ове године, имало динамичне и добро осмишљене програме и за неготинске, тачније,  прилике свих мањих средина завидан број посетилаца. Сарадња са установама културе, другим удружењима и појединцима, као један од предуслова успешности рада је била на завидном нивоу и важно је казати да се на успостављању нових контаката стално ради и да се они унапређују из године у годину“, рекао је на промоцији часописа главни и одговорни уредник, примаријус др Синиша Челојевић, председник Удружења „Гергина“.

У физиономији четвртог броја часописа запажено место у рубрици „Историја Влаха“ имају прилози двојице аутора већ познатих широј јавности. Зајечарац Бора Димитријевић, археолог у пензији је културни радник  за чијег је мандата као директора Народног музеја у Зајечару, касноантички локалитет „Felix Ромулиана“ стављен на УНЕСЦО листу  светске културне баштине. На његовом очувању и изван простора Тимочке Крајине ради и данас, као члан домаћих и страних научних и стручних организација.

Часопису „Влашка реч – Вуорба Влахилор“, уступио је један од својих текстова посвећених  Царској палати Ромулијана, која се  од 2007. године под називом Гамзиград – Ромулијана, Палата Галерија, као археолошки локалитет, налази на УНЕСКО листи светске баштине.

Неготин ове године обележава више годишњица постојања и рада установа и институција културе. Прави бисер је несумњиво наш централни верски објекат, Саборна црква Свете Тројице која у пуном сјају, после двоипогодишњих опсежних радова, обележава век и по светог освећења. Ненад Војиновић, архивски саветник и мастер историчар, директор неготинског Историјског архива, пише о нашој светињи.

„Изградња Нове цркве је трајала од 1872. до 1874. године и крунисана је освећењем на Ђурђевдан, пре 150 година. Неготински Храм Свете Тројице је један од бисера Неготинске Крајине а обележавање почетка редовних богослужења у цркви је већ у току и трајаће током целе године. Не треба заборавити да се прослава преплиће и са другим за нас значајним јубилејима попут 180 година Неготинског читалишта, 170. годишњице рођења славног Неготинца Стевана Мокрањца и 60 година Фестивала „Мокрањчеви дани“. То нас чини поносним следбеницима великих људи и њихових дела утканих у нашу културу и сећање. Историјски архив годинама већ потписује, у својству издавача, годишњак „Баштиник“, тако да знамо колико труда и истраживања је потребно да се једна књига припреми и угледа светлост дана. Због тога честитам Удружењу „Гергина“ на континуитету у раду и труду уложеном да влашка заједница  добије часопис за који верујем да има лепу будућност, на српском и влашком писму“, нагласио је Ненад Војиновић.

„Влашка реч – Вуорба Влахилор“, културно наслеђе и туристичке потенцијале  чува и причом „Крупајско врело – снага воде и дух Хомоља“, ауторке Андријане Стргулц, наше младе Неготинке која својим деловањем, последњих година, сада већ као докторанд геонаука, доказује себе као  стручњака  у области туризма и географије.

Тиму се, као истакнуто име академске заједнице Србије, у овом броју, придружио и професор др Младен Марковић, етномузиколог из Београда својим истраживањем о влашкој традиционалној народној музици „Свирање 1“.

Сарадник часописа и пријатељ „Гергине“ је и Марија Витас, етномузиколог, музички критичар и промотер традиционалне музике и културног наслеђа из Београда, која даје приказе албума „Магични ритам Слатине“ и „Музика између два брда“, такође влашких кола али из Мокрања.

О српском академику и члану Академије наука у Њујорку, професору доктору Војиславу Петровићу, рођеном у Малој Каменици у општини Неготин,  проректору и ректору Универзитета у Београду,  једном од оснивача Института за биолошка истраживања, неко време руководиоцу Лабораторије за ендокринологију а касније и директору Института (ИБИ „Синиша Станковић“ у Београду), у рубрици „Знаменити Власи“, пише др Петар Пауновић из Рајца. У тексту о човеку из нашег краја, др Пауновић нам открива да је професор Петровић током пола века научне каријере дао велики допринос унапређењу и модернизацији истраживања у области биолошких наука у Србији уз светске резултате остварене у тој области.

Занимљиве приче у рубрици Обичаји Влаха у Неготинској Крајини забележиле су Слађана Стојановић из Плавне и Бранкица Димитријевић из Слатине, која је у име овог тандема веома надахнуто говорила о обичајима Влаха у свом селу.

„Желеле смо да оставимо писани траг о обичајима од којих се о многима данас сазнаје само из предања старијих мештана Слатине или неких писаних извора», навела је учесница промоције. Публика је имала прилику да ужива у причи о времену када се у селу обележавао дан пре Малог Божића 13. јануар, Свети Василије ( Мали Божић, само дан касније), Младенци у марту, Ивањдан у јулу и Преображење у августу, и учествује у размени неких сећања и предања из места свог порекла, што је промоцији пружило осећај присности и својеврсне носталгије за прошлим временима.“

Ауторкама текста стручни консултант је била Љубица Димитријевић, конзерватор- истраживач, саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Заинтересованим Неготинцима, у амбијенту Еликсир фондације, која је и овог пута отворила врата организатору промоције, Сузана Михајловић Јовановић, чланица Уређивачког одбора часописа, новинарка са богатим искуством и стажем у медијима, говорила је о  сталним рубрикама на којима ради: већ препознатљивој хроници активности Удружења „Гергина“ „Из дана у дан“, приказима фестивалских вечери интернационалног фестивала влашке музике, у овом случају 17. по реду, али и под‌једнако важним дометима који се бележе у области развоја влашког језика  и његовом месту у савременом образовању.

„Сваки запис о језику, обичајима, стваралаштву и активностима усмереним на очување влашке културе представља део колективног памћења. Зато је важно да све што радимо буде забележено и сачувано за генерације које долазе“, рекла је Михајловић Јовановић.

Рубрици на којој ради, допринос је дала и Мануела Радојковић, текстом  „Граматика влашког језика с правописом“. За рубрику „Влашки језик и његово место у савременом образовању“, уз поменуте ауторке писала је и новинарка Данијела Николић, бележењем активности у овој, посебно за влашку заједницу, важној области.

У тиму креатора четвртог броја часописа још су: Јелена Бујдић Кречковић, новинарка из Доњег Милановца понудом из „Влашке кухиње“, овога пута плашинти, занимљивог мириса детињства и традиције влашких кућа, а угледни социолог Томислав Поповић, пише о Слатини у Неготинској Крајини у рубрици „Наша села“.

На промоцији четвртог броја часописа „Влашка реч“, посебно је наглашен значај и допринос учесника рубрике „Традиционално и савремено књижевно и музичко стваралаштво“ док је читање влашких умотворина било својеврсна потврда богатства културе влашког народа у Србији.

Светислав Трнкић је као један од аутора у часопису изнео „Поглед на завичај кроз објектив Драгослава Марковића“, завичајног фотографа из Слатине, који је часопису уступио неколико својих црно-белих фотографија.

Вече промоције полугодишњака Влашка реч- Вуорба Влахилор, песмом су освежиле чланице Етно групе „Гергина“ певајући  фестивалску химну „Гергина“ и још две са свог сталног репертоара.

Финансијску подршку за штампање тиража од 300 примерака часописа Удружења „Гергина“ пружили су Национални савет Влаха и Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије, уз спонзорство Банке Поштанска штедионица у Неготину.

Извор: нгпортал