У понедељак, 31. марта, у Зајечару су одржане деветнаеста седница Извршног одбора и дванаеста седница Националног савета Влаха (НСВ), којима је председавао Радиша Драгојевић, председник НСВ. Као и на претходним заседањима, представници кровне организације Влаха у Србији, анализирали су своје активности у периоду између два заседања, а затим су донели и неколико веома значајних одлука које ће определити предстојеће активности ове организације.
Чланови Извршног одбора и Националног савета Влаха истакли су задовољство успешном реализацијом пројекта увођења предмета „Влашки говор са елементима националне културе“, уз констатацију да ће, током овог месеца, уследити изјашњавање родитеља ученика о увођењу овог предмета као изборног, од наредне школске године. Осим тога, како се чуло на овом скупу, у току је израда наставног плана и програма и израда уџбеника за ученике од првог до четвртог разреда основне школе, као и припрема радних свезака, за ученике првог разреда.
О томе колико интересовање влада за реализацију овог пројекта и ван влашке националне заједнице говори и податак да је часу „Влашки говор са елементима националне културе“, у основној школи у Злоту присуствовао и политички саветник амбасаде Републике Француске, Жером Кел.
Чланови Извршног одбора и Националног савета Влаха, донели су и неколико одлука из областио финансија, укључујући и Финансијски извештај за 2013. годину, одлуку о Завршном рачуну за 2013. годину, као и Финансијски план за текућу, 2014. годину.
Представници кровне организације Влаха у Србији, на свом заседању у Зајечару, донели су и одлуку да подрже реализацију научног пројекта „Истраживање језика и културе Влаха“, чији је аутор Милена Голубовић, антрополог-етнолог из Београда. Осим ауторице пројекта у његовој реализацији, која треба да траје до 2018. године, учествоваће и професори Филозофског факултета у Београду, др Саша Недељковић и др Слободан Наумовић, као и др Максим Максимович Макарцев, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука. Пројекат је фокусиран на анализу језика, културе и идентитета Влаха североисточне Србије, а обрађени подаци, добијени теренским радом, биће презентовани у неколико радова : Граматика влашког језика у три дела (Морфологија, Синтакса и Фонетика), Публикације предавања са етнолошко-антрополошког скупа и Рад о истраживању визуелне комуникације код Влаха североисточне Србије.
Чланови Националног савета Влаха одлучили су да финансијски подрже и предстојећи, Шести фестивал влашке музике „Гергина 2014“, који ће 21. и 22. априла бити одржан у неготинском Дому културе „Стеван Мокрањац“. Наиме, НСВ ће финансирати пројекат Удружења „Гергина“, којим је предвиђено штампање једне књиге и две монографије, чија ће промоција бити организована током Фестивала.
Захваљујући томе, наредних дана, из штампе ће изаћи књига Најлепше влашке песме, у оквиру које ће бити представљено стотину најлепших, изворних, влашких песама, као и две монографије о двојици легендарних интерпретатора влашке народне песме : Слободану Домаћиновићу и Станиши Пауновићу. Све три књиге, као додатак, имаће и музички диск.
Чланови Националног савета Влаха, саслушали су и одговор који је Одбор за службену употребу језика и писма упутио Јасмини Глишић, на њено иступање на седници у Мајданпеку, али и на неким сајтовима. Одговор је потписао председник овог Одбора, примаријус др Синиша Челојевић, а Национални савет је, након презентације, овај одговор уврстио у званичне документе кровне организације Влаха Србије.
У интересу најобјективније презентације овог документа, преносимо га у целини:
“1. НЕИСТИНА је да се Јасмина Глишић обратила члановима Националног савета текстом који је презентован. Јасмина Глишић се члановима Националног савета правдала наводним разлозима, да није правовремено обавештавана (што је демантовано од стручне службе) што три и по године није присуствовала седницама. Прави разлог њеног неприсуствовања седницама је БОЈКОТ рада Националног савета на позив носиоца листе Предрага Балашевића, којима је циљ био румунизација Влаха! ( о томе постоје и писани трагови).
- Захтев Јасмине Глишић да се на седницама Савета не употребљава израз влашки језик, већ – влашки говор, јер је “Министарство просвете признало само влашке говоре” указује на НЕОБАВЕШТЕНОСТ госпође Глишић, јер Министарство нема никакве ингеренције да “признаје” језике, али има ингеренције да да назив предеметима који су у образовном систему Републике Србије. (Израз “говори” се употребљава за нестандардизоване језике, међу којима је и влашки језик).
- Неприхватљиво је залагање Јасмине Глишић да се за матерњи језик Влаха прогласи румунски, јер је матерњи језик Влаха Србије ВЛАШКИ, док је је матерњи језик Румуна – румунски. Између Влаха и Румуна не може и неће стајати знак једнакости, не зато што је Национални савет тако одлучио, већ зато што постоји 42.340 грађана Републике Србије који су се за свој матерњи језик изјаснили као ВЛАШКИ ЈЕЗИК.
- За учење румунског језика се изјаснило 842 ђака ( у пилот пројекту 1617 – изјашњених Румуна 1098) на основу чега госпођа Глишић изводи закључак да већина Влаха за свој матерњи језик сматра румунски. Тиме је госпођа Глишић показала недостатак основног знања из предмета који иначе предаје (логика) и грешку у свом логичком закључивању. Требало би да буде упозната са чињеницом да се огроман број деце српске националности пријавио за учење румунског, као страног језика (заведен обећањима о бесплатном студирању у Румунији, добијању пасоша, стипендија и бесплатним екскурзијама и летовањима).
- Национални савет нема право да одреди који је матерњи језик Влаха ( то је одредило поменутих 42.340 грађана), али има уставно и законско право да одреди службени језик и писмо влашке националне мањине. На основу Закона о националним саветима, Национални савет је за службени језик одредио ВЛАШКИ и донео ВЛАШКО ПИСМО.
- Било какве манипулације у вези наводне “стандардизације” влашког језика су израз НЕОБАВЕШТЕНОСТИ госпође Глишић, јер ни Национални савет ни било која друга организација нити установа не спроводи никакву стандардизацију, већ је Платформом влашке заједнице коју је усвојио Национални савет у тачки 6. јасно дефинисано “очување дијалеката влашког језика” не и стандардизација језика.
- Госпођа Глишић би уколико је положила стручни испит и има лиценцу за наставника предемета који предаје, требало да познаје законе који се односе на област образовања. Процедура за увођење предмета Влашки говор се не састоји ни од каквог прикупљања потписа, већ је након усвајања Плана и програма за предмет Влашки говор са елементима националне културе од стране Министарства и објаве истог у Службеном Просветном гласнику (бр. 14/2013), овај предмет уведен у образовни систем Републике Србије, те је сваки директор школе у законској обавези да реализује наставу и изврши анкетирање заинтересованих родитеља ђака. Такође ни једним законом нити било којим другим правним актом, није прописано да се било какви наставни планови и програми стављају на “јавну расправу” – о њима одлучују стручни људи институција при Министарству. НЕИНФОРМИСАНОСТ госпође Глишић ! А требало би да буде бар толико информисана да је Национални просвнетни савет усвојио само План и програм за ПРВИ разред, што је и објављено у Просветном гласнику (ваљда бар уме да почита шта пише).
- Никакав уџбеник за предмет Влашки говор није издат . Јединствени уџбеник од И – ИВ разреда основних школа издаће Завод за издавање уџбеника и имаће 6 стручних рецензената. Наравно уз одобрење и сагласност Националног савета Влаха (члан 14. Закона о НСНМ). Уџбеник којим Ви “машете” је пилот- демо пројекат у оквиру пилот пројекта који нема статус званично признатог уџбеника, са чиме сте и те како добро упознати. А то што Ви “постављате питање” ко су рецезненти, не сматрамо да сте у позицији да постављате таква питања, нити сте за нас особа од некаквог значаја- за то постоје стручне и законом одређене инстанце.
- Никаква “уверења” није издавало Удружење Гергина из Неготина, те тако госпођа Глишић из НЕЗНАЊА или НЕИНФОРМИСАНОСТИ или ТЕНДЕНЦИОЗНО шири дезинформације у јавности. Разумљиво је јер је поменута председник Удружења родитеља који желе да им деца уче румунски језик и служи се веома ниским средствима и неистинама да би дискредитовала јединог легитимног представника влашке заједнице – Национални савет и Удружење Гергина.
- И коначно у Повељи о регионалним и мањинским језицима и свим до сада њеним објављеним допунама и тумачењима нигде се не спомиње “влашки говор” већ ВЛАШКИ ЈЕЗИК, те је тако и Комитет експерата Савета Европе и Савет министара упутио властима Републике Србије недвосмислене препоруке да се ВЛАШКИ ЈЕЗИК уведе у систем образовања и службену употребу (задња препорука датира од 11. јуна 2013. године.)
Госпођи Глишић и осталим њеним истомишљеницима, који су преузели на себе задатак да међу Власима Србије врше румунизацију и тиме спроводе идеје званичне румунске политике, треба да буде јасно да у томе неће успети ни кроз језик, ни кроз образовање, нити преко румунске цркве. Такође , госпођи Глишић треба да буде јасно да њен опстанак у Националном савету Влаха не зависи од гласача, нити од било чије демократске одлуке нити гласања. Њен мандат, као и мандат свих оних који су бојкотовали рад Савета престаје по сили Закона (члан 41. став 4. Закона о НСНМ).
Власи ће остати Власи, никада неће пристати Румуни, нити на то да је наш језик румунски. Наш језик је ВЛАШКИ , а нација Влах/Румун не постоји нити ће икада постојати, јер је и Савет Европе својом Резолуцијом 1632 потврдио постојање 2 одвојене националне мањине у источној Србији – ВЛАСИ и Румуни . Потврђује их и број од 35.330 Влаха који су се изјаснили као Власи и никако другачије!”
Аутор: Живојин Р. Драгишић , Одбор за обавештавање и издавачку делатност