Новица Јаношевић налази се на челу Националног Савета Влаха од 1.децембра 2018.године. У првом интервјуу за Регионални интернет портал Е-Браничево, од како је ступио на ову функцију, говори детаљније о циљевима и плановима НСВ за наредни период, о проблемима са којима се суочава ова мањина, зашто је отишао са челне позиције у општини Кучево…
Одрекли сте се функције председника општине Кучево да бисте могли да преузмете функцију председника Националног Савета Влаха. Да ли је то била тешка одлука и зашто сте се одлучили за њу?
У претходном периоду обављао сам дужност првог потпредседника Националног Савета влашке националне мањине, те сам био добро упознат са радом НСВ, али и са проблемима са којима се суочава Савет и влашка национална мањина у Републици Србији. Имајући то у виду, решио сам да се активно и потпуно укључим у рад Националног Савета Влаха и одрекнем функције председника општине Кучево, коју сам обављао пет година, иако су ме многи саветовали да то не радим зато што је већина сматрала, дакле више од 50 одсто грађана општине Кучево, да врло добро обављам посао председника општине.
Задовољан сам што су иза мене и мог тима остале десетине километара асфалтираног пута, уређена инфраструктура, изузетна подршка деци, ученицима и студентима кроз бесплатан превоз и кухињу, преко сто стипендија за студенте годишње, уређен Дом здравља који ће се још модернизовати, уређене школе и вртић у Кучеву.Такође, отворен је вртић у Раброву, санирани домови културе по селима, отворено неколико погона за прераду дрвета,покренута производња у фабрици воде, реконструисана пруга, покренута изградња гасовода у општини и што је најважније, није затворен ниједан погон, нити институција.
Опозиција ће рећи да сам био најгори председник у историји Кучева, али њих живот и моји резултати демантују и сваку моју победу у нашим међусобним дуелима никада ми неће опростити, јер сте сведоци и скорашњих напада на мене и моју породицу, не аргументима, већ увредама и лажима. Када имате добре резултате није тешко прекинути функцију у пола мандата и преузети одговорност, нарочито када на изборима добијете поверење 94 одсто бирача који су изашли на гласање.
Како оцењујете рад Савета претходних година – шта је добро урађено, а на чему би требало радити убудуће?
Генерално, нови сазив Савета је сазив континуитета са претходим, имаћемо исте циљеве, али ће њихово остваривање бити организовано на мало другачији начин јер у Савету су и нови људи и нова енергија из готово свих општина Источне Србије у којима живе Власи. У претходном периоду Национални савет је много урадио, посебно у сфери културе, увођењу влашког говора као изборног предмета у школе, али јако мало у информисању и службеној употреби језика и писма. Мој је циљ да се Национални савет активира пуним капацитетом и постигне максималне резултате у четири области аутономије која нам је законом загарантована.
Који су то главни циљеви Националног савета Влаха и како ћете их остварити?
Циљеви су очување културне баштине, језика и његова равноправна употреба у местима где су Власи настањени, информисање Влаха и образовање младих на влашком језику. За све ово је неопходно стандардизовати влашки језик, покренути рад Завода за културу Влаха са седиштем у Бору, помоћи културно-уметничким друштвима која негују традицију и културу, а моје је мишљење да је од круцијалног значаја сарадња са локалним самоуправама, Владом Републике Србије, Канцеларијом за људска и мањинска права, Министарством државне управе и локалне самоуправе и председником Србије, Александром Вучићем.
Шта највише мучи Влахе?
Горући проблеми Влаха су нестандардизован језик, што отвара простор да нас други својатају, лоша економска ситуација у Источној Србији која утиче на миграцију влашког живља у земље Европске уније, као и смањен природни прираштај, слаба информисаност Влаха о својим правима. То се може видети на следећем примеру: на попису становништва 2012. године било је 35.000 изјашњених Влаха, а 55.000 становника Србије се изјаснило да им је матерњи језик влашки.Данас нам се обраћају за помоћ и Власи који се нису изјаснили као Власи на попису становништва,рецимо, у вези мреже школа, а ми, и поред наше жеље, понекад нисмо у могућности да помогнемо.
Много се говорило на тему румунизације Влаха. Какав је ваш став по том питању, да ли су Власи Румуни?
Власи нису Румуни. Постоји одређен притисак да се Власи изаразе као Румуни, од стране појединаца који имају свој лични интерес. Наш став је да смо ми аутохтон ентитет са посебностима које дефинишу националну мањину, да смо већином припадници српске православне цркве, да смо упркос великим притисцима вековима сачували своју традицију, културу, обичаје, начин живота, говор и све се то преносило усменим путем са колена на колено, јер писмо нисмо имали. Данас, због свега тога желимо и борићемо се да стандардизујемо и писмо. Наша матична држава је Србија, јер већином живимо у Србији, у њеном источном делу, у Србији имамо загарантована права да можемо да се изјашњавамо онако како се и осећамо, што и није случај у неким земљама.
Ми поштујемо државу Румунију и румунски народ, то су наши најближи суседи, желимо са њима најближе односе, али не желимо да нас својатају. Са већинским, српским народом, у Републици Србији имамо заједнички живот, мешовите бракове, учествујемо у раду државних органа, а мислим да сам ја био добар пример односа државе према Власима, јер сам се декларисао као Влах, а био сам председник општине у којој је већинско српско становништво.
На који начин се може сачувати идентитет влашког народа и колико је значајна промоција културе, традиције и обичаја?
Идентитет Влаха се најбоље чува у породици. Мислим да се то најбоље може објаснити примером да је моја генерација прво научила влашки говор и обичаје од својих родитеља, а тек када смо пошли у школу научили смо српски језик и образовали се у институцијама система. Сматрам да све потиче од породице.
Промоција културе, традиције и обичаја је, наравно, веома важна, а не зависи само од Националног савета Влаха Србије, од медијских кућа и институција, већ од сваког појединца.Сматрам да је то што имамо огромно културно благо од немерљивог значаја за све Влахе, али и за државу Србију и одговорност је на сваком појединцу и на већинском српском народу да нам помогне да то сачувамо, јер наша култура, традиција и обичаји су опстајали јос од далеке прошлости, и своје смо животе уграђивали у темеље државе Србије.
Колико Савет има чланова, ко су ти људи и чиме су заслужили да се ту нађу?
Национални савет броји 23 члана, од којих су 22 са изборне листе “Власи за Србију”, чији сам био носилац. Заступљене су готово све општине у којима живе Власи. Чланови Савета су различитих профила – пољопривредници, просветни радници, економисти, политиколози, менаџери, лекари… Заступљено је више жена него што је законски минимум.Могу рећи да сам веома задовољан структуром Националног савета и да ћемо у будућности успети да остваримо зацртане циљеве.
Чиме ћете се руководити у раду, који су приоритети у наредном периоду?
Сарађиваћемо са свим националним саветима у Републици Србији, са локалним самоуправама, министарствима и председником Републике.Презентоваћемо влашки говор са елементима националне културе у свим школама, како би ученици и њихови родитељи добили могућност да се определе за изучавање овог изборног наставног предмета, а планирамо и појачану издавачку делатност, стандардизацију језика, разне активности Завода за културу Влаха, а све са циљем да сачувамо и унапредимо то што имамо.
Аутор текста: еБраничево.