Власи су с колена на колено сачували богату ризницу културног наслеђа. Савремен начин живљења подразумева компјутеризацију која је наметнула потребу да то благо буде записано, а онда дигитализовано. Због специфичности влашког језика, влашко писмо је постало неопходност.

Министарство просвете је од школске 2013/2014. одобрило изборни предмет „Влашки говор са елементима националне културе“, за ученике од првог до осмог разреда, а до данас у Браничевском округу, где су Власи готово најбројнији, процес њиховог образовања на матерњем језику иде веома споро. Само у четири сеоске основне школе изводи се настава овог предмета, а у овом округу чак 64 села су са већинским влашким живљем.

Осим ђака, нема довољно ни наставника. Додатно проблем увећава што се и у оквиру породица све мање говори влашки,а најмлађе генерације скоро да и не познају језик предака, па све то прети да угрози влашки национални идентитет коме прети нестајање.

“Власи на простору Србије су посебна етничка група са бројним специфичностима које вуку корене из давне прошлости. Највећи проблем Влаха у сфери њиховог етничког очувања и трајања је чињеница да све до скоро нису имали своје писмо. Заправо, покушаји писменог изражавања у ранијем периоду били су осуђени из различитих разлога, а после Другог светског рата из политићких разлога, са намером што брже асимилације Влаха, односно њиховог посрбљивања,“ каже Милетић Михајловић, председник Одбора за образовање у Националном савету Влаха.

„Власи на челу са својим Националним саветом морају доста напора да уложе на грађењу својих нацоналних институција у областима у којима националне мањине законски имају своју аутономију. Власи Србије воле своју државу, али они уз њену помоћ морају да се изборе за своју припадајућу етничку самосвојност и завидније домете у областима свог образовања , културе, информисања, језика и писма“, објашњава Михајловић.

Крајем 2019.године, Национални савет Влаха је коначно формирао стручни тим за израду планова наставе и учења, као и уџбеника. Мр Даниела Пејчић, професор разредне наставе, ангажована је у стручном тиму.

„На позив НСВ прихватила сам да будем део тима који би се бавио Планом и програмом од првог до осмог разреда и радили на изради уџбеника за први циклус основног образовања. Као дугогодишњи предавач овог предмета и неко ко је увидео многе слабости и недостатке, као и предности у раду, прихватила сам позив и заједно са колегама кренула у рад. Комплетиран је План и програм од првог до осмог разреда. Направили смо нацрт за уџбеник за први, други и трећи разред (обједињени) и радне свеске за први, други и трећи разред појединачно, по угледу на друге националне мањине,“ каже она.

Даниела је предавач Влашког говора са елементима националне културе у ОШ“Стеван Мокрањац“ Кобишница. Ова школа је прва у општини Неготин учествовала у пилот програму 2014/15.године. О том периоду свог рада, каже:

„Најпре смо добили поверење родитеља, који су били скептични , шта ће њиховој деци више обавеза у школи. Могло је и без писма да се ради. Деца су учила усмено, кроз говор, показивањем и на неким практичним моделима. Када се учило о храни, доносили смо ту храну. Делове ношње смо показивали практично, правили лутке у ношњи нашег краја и правили играчке којима су се играли наши преци. То је било веома занимљиво деци али и родитељима који су нам помагали. Говор је био моћан и привукао је много деце. Доводили смо госте на часове“ .

У процесу образовању Влаха на матерњем језику веома велику улогу има Национални савет Влаха у чијој је надлежности и очување матерњег језика. Стиче се утисак да се није много одмакло с обзиром да је влашко писмо усвојено још 24.јануара 2012.године на седници НСВ.

„Није застој само код нас. Остале националне мањине такође имају проблем. Многи исто немају своје уџбенике и сналазе се. Вероватно је проблем и у министарству јер се нису много бавили овим проблемом“, сматра Даниела.

Такође сматра да се настава на влашком вероватно неће увести у образовни сиетем РС јер то подразумева увођење учења свих предмета на влашком, а таква настава се учи само на осам језика у Србији, то су двојезичне школе. Она каже да је постављен циљ да се у школама омогући учење на матерњем језику кроз изборни предмет „Влашки говор са елементима националне културе“ јер је вазно да ученици говоре и поштују своју традицију и културу.

„Власи користе влашко писмо где год за то има потребе, записују песме и приче, потписују се и наводе своја занимања, а све је више и емисија локалних и регионалних телевизија које се емитују на влашком језику. Чак се и на друштвеним мрежама може видети учесталије обраћање на влашком, мада могу рећи да је код широких маса недовољно познавање правописа и влашког писма.“, закључује Даниела и додаје:

„Сваки човек је у предности када говори бар један језик више. Овај језик треба сачувати од заборава, овим језиком говоре људи на свим континентима јер Власи живе на целом свету. Ако се деси да се уведе као изборни језик, као „Влахологија, историјски живот и говор Влаха“, бићемо веома срећан народ.“

Ипак, анкете показују да млади људи не виде перспективу у коришћењу влашког писма, па нису довољно мотивисани да децу уписују на ту наставу. Један број младих заправо сматра да је увођење влашког језика у школе од стране државе само декларативна мисија која би требала свету да покаже да се у Србији поштују мањинска права, па у томе не желе да учествују.

Ови разлози озбиљно угрожавају влашки национални идентитет, па и опстанак на овим просторима, нарочито у Браничевском управном округу где су емиграције младих Влаха, можда и најмасовније у Србији.

Даниела је мишљења да ученике треба мотивисати тако што ће се перманентно укључивати у друштвени живот средине у којој се налазе, да се чује њихова реч и глас на разним манифестацијама па ће тако сигурно и мотивација бити већа.

„Свако воли и жели да види своје дете да рецитује, пева, још ако је медијски пропраћено сви ће бити задовољни. Ако се рад предавача цени, ако се часови често сниме, приказују, награђују, ако је сарадња добра и организована, успех ће уследити“, објашњава она.

„Предавачи су ти који ће на најбољи начин да презентују културу и идентитет Влаха. Ако су предавачи мотивисани, ако се њихов рад цени и поштује, ако постоји сарадња са медијима у било ком облику, успех неће изостати. Неко бира овај предмет понекад због предавача, због његовог начина излагања и због залагања. Добар предавач је онај ко воли овај језик, ко разуме његову суштину и значај традиције и културе. Предавач који осећа и разуме значење сваке речи, онај ко зна обичаје, ко цени и поштује све то, имаће и успех у раду. Добар предавач је онај коме нису наметнути ставови, већ то чини из љубави. Језик који се учи у наручју мајке, уз чије се успаванке најлепше спава и чије се речи нижу као бисери приликом изговарања, је језик из душе и срца. Власи су веома емотивни и за оно што раде из љубави нема препрека. Волела бих само да се сви сложе у ставовима и да има што више влашких говорника на овим просторима“, поручује Даниела.

Овај текст је настао у оквиру пројекта “Образовање Влаха на матерњем писму – процес који „тапка“ у месту” који преко Удружења ”Корени” суфинансира Министарство културе и информисања по основу конкурса о суфинансирању пројеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина у 2020. години.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Аутор текста: еБраничево