еК : Након што сте 2018. године убедљивом победом на изборима постали председник Националног савета Влаха, које су активности обележиле остатак 2019. године?

Морам да нагласим да ми је победа на тим изборима најдража победа иако сам већ политички ветеран и учествовао сам у многим изборним циклусима, са једне стране а исто тако мислим да никада више нећу имати резултат од 94%. Наравно, тих 14 000 гласова је добила цела листа а не ја сам. Наша противничка листа је представљала исти или сличан програм али је целу причу исполитизовала и нас нападала да смо чланови неких странака што им се обило о главу јер је на тој листи било 90% припадника управо политичке странке на чијем је челу био и носилац листе „Гергина“. Мислим да је влашка заједница у том делу била добро информисана и изабрала пре свега људе који ће је у мандату од четири године представљати у највишем представничком телу једне националне заједнице у Републици Србији.

Први изазов који ме је на почетку мандата чекао јесте нови закон и нови прописи, нови начин финансирања Националних Савета и нови начин рада. Ја јесам био члан Савета и у предходном мандату али нови закон је много рестриктивнији са једне стране а са друге стране предвиђа значајно мања средства за рад Савета. Из наведених разлога били смо приморани да као први приоритет успоставимо добру сарадњу са јединицама локалних самоуправа јер смо ми, Власи, једна од ретких заједница чија је матична земља Србија. Могу да кажем да смо у овој години успоставили коректну сарадњу са многим локалним самоуправама у којима у значајном броју живе Власи. Други приоритет који смо у 2019. години испунили јесте покретање Завода за културу Влаха са седиштем у Бору. Завод за културу Влаха је прва институција коју је Национални Савет основао и бави се пре свега прикупљањем, категорисањем, чувањем и промоцијом материјалне и нематеријалне културне баштине Влаха. Неспорна је чињеница да смо се као заједница у предходном периоду изборили да докажемо своје посебности и своју самобитност али нисмо имали институцију која ће синтетизовати све оно што чини Влахе на овим просторима. Сада Завод за културу Влаха ради у пуном капацитету.

У ери нових технологија и информатичког друштва морали смо за кратко време многе ствари да инплементирамо,а пре свега сајт Националног Савета који се сада редовно ажурира и грађани у сваком тренутку имају потребне информације о нашем раду.

Радили смо и на промоцији изборног предмета у школама, влашки говор са елементима националне културе и ту смо постигли значајне резултате. Подржали смо и низ манифестација чије је циљ очување наше културне баштине.

Ек : Који су најважнији циљеви Савета у 2020. години?

Национални Савети националних мањина се на основу закона старају о остварењу потпуне аутономије у областима културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма. Из ове дефиниције можемо видети да смо у одређеним сферама постигли значајне резултате али у области службене употребе језика и писма нисмо постигли готово ништа. Постоје и оправдани разлози, између осталих је и чињеница да Власи нису имали своје писмо, да су постојали покушаји да се као влашки језик уведе књижевни румунски језик, да се Власи инкорпорирају у румунску националну мањину и др. Међутим, ми смо опстали као посебна заједница, а данас имамо влашко писмо и вредно радимо на стандардизацији влашког језика, тако да ће у 2020.години наши приоритети бити образовање и службена употреба језика и писма.

 е К : Какви су изгледи да се унапреди настава влашког у школама, с обзиром на то да се као препреке истичу технички и организациони проблеми попут недостатка наставног кадра?

Унапређење образовања на влашком у школама је сталан процес. Обилазећи целу Источну Србију схватио сам да постоји разумевање код Влаха за изборни предмет влашки говор са елементима националне културе али да не постоји довољно разумевања од стране појединих школа, пре свега директора и наставника. Родитељи су срећни када деца уче влашки у школи јер је то њихов матерњи језик а сада сви схватају да што више знамо, више вредимо. Што се тиче наставног кадра, мислим да се и ту ситуација поправља јер ту утиче и економски моменат, наиме, наставници који предају влашки имају 10% већу плату. Да ли ћемо у будућности створити услове за комплетну наставу на влашком језику, ја бих волео, али то је дуготрајан процес.

 еК : Да ли сте задовољни сарадњом локалних самоуправа у којима живе припадници влашке мањине, као и односом државе по питању остваривања мањинских права?

Са већином локалних самоуправа на чијим територијама живе Власи имамо одличну сарадњу. Као неко ко је био председник општине у дугом временском периоду, већину општинских челника и лично познајем. Сви мање- више разумеју колико је рад Националног Савета битан за саме локалне самоуправе. Посебно бих се захвалио руководствима општина Петровац на Млави, Кучево, Велико Градиште, Мало Црниће, Жагубица, Бољевац,Неготин и Града Бора на великом разумевању и поштовању права како влашке заједнице тако и Националног Савета. Гледаћемо да у наредном периоду интезивирамо сарадњу са општинама Кладово, Голубац, Ћуприја, Деспотовац, Свилајнац, Мајданпек и Градовима Зајечар и Пожаревац јер то су све административне територије на којима живе Власи. Што се тиче односа саме државе по питању остваривања мањинских права, мислим да је напредак уочљив. Ми смо упућени, по природи обавеза, највише на Министарство државне управе и локалне самоуправа и на Владину Канцеларију за људска и мањинска права, а изузетно сарађујемо и са Министарством културе и информисања.

Мислим да су Власи увек били фактор стабилности и да смо се увек борили за напредак наше домовине Србије, а једино што очекујемо јесте да и нас поштују као што ми поштујемо друге. Очекујемо да поштују наш братски однос и суживот са већинским српским народом и да поштују наше посебности јер култура, језик, обичаји, традиција Влаха су један од најсветлијих бисера у културном благу Републике Србије. И на крају свима желимо пуно успеха у 2020.години.