У Неготину је и ове године између ускршњих и првомајских празника одржан Интернационални фестивал влашке изворне музике “Гергина”, који је окупио велики број учесника из Србије и суседне Румуније. У публици су као и увек до сада били наши земљаци који су ускршње празнике провели у свом родном крају.
Неготин – На васкршњи понедељак и уторак ове године, Неготин је био у знаку добре певане и свиране влашке музике и разноврсног културног наслеђа Влаха. Бројне обједињене садржаје понудило је као и претходних сезона, Удружење за очување културе и традиције Влаха „Гергина“, организатор истоименог фестивала влашке музике, који је прошле године заблистао пуним сјајем приликом обележавања своје прве јубиларне деценије постојања. Понуда је и у 11. сезони трајања била богата и разноврсна и фестивал је, по оцени љубитеља влашке, веома богате културе, публике али и стручне јавности, испунио очекивања.
Јединствена музичка манифестација на истоку Србије је по устаљеној концепцији трајала два дана. Имала је такмичарско вече младих неафирмисаних нада и ревијално, на коме су учествовала популарна имена влашке песме и музике. Прво вече фестивалском химном “Гергина”, отворила је Етно група “Краљице” Уметничке школе “Стеван Мокрањац” из Неготина, а касније је сцена Дома културе “Стеван Мокрањац” у Неготину, иначе суорганизатора манифестације, примила двадесет такмичара, чије је наступе вредноваои жири у коме су били: професор др Димитрије Големовић, етномузиколог, познати српски композитор, Марија Витас, етномузиколог и уредник магазина “Етноумље” и Горан Богдановић, професор музике, диригент и мултиинструменталиста из Ниша. Музичко умеће одмерило је 6 вокалних солиста и 14 инструменталних извођача, колико их је наступило у пратњи Оркестра младог Бобана Пецића, 2013. године и самог добитника специјалног фестивалског признања – Повеље “Божидар Јануцић”. У жељи да представе своје музичко умеће у Неготин су допутовали млади таленти из околине Бора, Мајданпека, Кучева, Голупца, Ниша, Петровца, Бора, Доњег Милановца и Кладова, али и из Турну Северина у Румунији.
Из богате понуде песама вокалних солиста и инструменталиста који су се надсвиравали на саксофону, дудуку, виолини, фрули и хармоници, жири је тешком муком али једногласно одлучио коме ће припасти фестивалска признања. “Одлучиле су нијансе и лично надахнуће младих такмичара. За нас у жирију ово је био празник младости и добре свирке и песме”, истакао је између осталог Димитрије Големовић, професор етномузикологије и познати српски композитор.
Фестивалска признања
Специјално признање – Плакета “Божидар Јануцић”, која носи име највећег крајинског виолинисте и музичара Боже Јануцића, додељена је Николи Првуловићу, виолинисти, ученику завршног разреда Уметничке школе “Стеван Мокрањац” у Неготину. Никола потиче из породице надарених музичара, од којих је наследио таленат и љубав. Виолина је његов избор и пођеднако је посвећен уметничкој али и влашкој музици. Каже да је слушао и гледао наступе великана влашке музике и да је тако заволео како рече, влашки стил свирања. “Талентовани виолиниста Никола Првуловић је првим одсвираним акордима, осигурао висок пласман. Грожђе треба да сазри да би се од њега добило добро вино. Никола је на добром путу да постане изврстан интерпретатор”, рекао је на проглашењу победника, Димитрије Големовић.
Уз главно признање свеукупног победника, међу вокалним солистима најбоља је, по оцени жирија, била дванаестогодишња Милена Марковић, ученица ВИ разреда ОШ “Бранко Радичевић” из Неготина, која је имала запажене провере на школским такмичењима и смотрама. У категорији инструменталиста фестивалска награда је припала младој фрулашици Марији Радовановић из Луке код Бора, а наградом страном учеснику за допринос неговању изворне влашке песме овенчана је млада Сорина Андреа Боборуца из Румуније, која је прошле године имала свој фестивалски деби, свирајући панову фрулу, када се представила и као вокална солисткиња завидног квалитета певања.
Током прве вечери 11. Фестивала у Неготину наступили су Етно група “Мариника”, коју већ дуже од једне деценије са великим успехом води Данијела Стојкић-Марковић, професор музике у Неготинској гимназији и Вокално инструментални ансамбл традиционалне музике Факултета музике и театра Темишвар из суседне Румуније. Веран традицији, Фестивал је на сцену извео и чуваре влашке игре, а ове године представио се Дечији ансамбл КУД “Стеван Мокрањац”, једног од најстаријих и најуспешнијих културно-уметничких друштава у општини Неготин.
Ревија хитова и добро реаговање публике
Ревијално вече 11. Фестивала, у Неготин је довело уметнике из разних крајева. Представили су се: Светлана Арсић, Љубинка Дудејић, Лумитиа Циолан из Румуније, Душко Опрић, Станиша Радосављевић, Саша Дражиловић, Власта Журкић, Миле Лападатовић и Етно група „Гергина“.
Вокалним солистима придружила се и бројнија група инструменталиста: Данијела Предић, Јовица Миљковић и Оливер Пауновић на хармоници, Димитрије Унгурјановић на виолини, Велимир Кокорић и Драги Николић на фрули, Горан Богдановић на кларинету и Петре Стоиан из Румуније, солиста на труби. По први пут на неготинском фестивалу представила се и Владица Динуловић, чланица КУД „Воја Чурић“ из Кобишнице, која је свирала влашке мелодије на листу.
Све учеснике ревијалне вечери пратио је Оркестар маестра Слободана Пецића, а посебан допринос дао је наступ фолклорне групе Центра за традиционалне ументности „Корени“ из Зајечара извођењем програма „Халовски мотиви“.
Интернационални, 11. Фестивал влашке изворне музике у Неготину био је посвећен краљу влашких песама и учеснику 9 од до сада приређених 11 фестивала, Станиши Пауновићу Хомољцу (1947-2017).
Дани „Гергине“ као увод у Фестивал
Као и прошле године фестивалским вечерима у Неготину претходили су „Дани Гергине“.
Приређене су промоција књиге и ЦД-а „Виолинисти из Јабуковца- песме, кола, баладе и мелодије, уз наступ Етно група „Гергина“ и познатог виолиниста из Јабуковца, Димитрија Унгурјановића. Промовисана је књига „Долином Тимока“, аутора Слободана Цветића Табаковца, као и ЦД под називом Станиша Пауновић на фестивалима „Гергина“, употпуњена програмом са учесницима међу којима је био и Јовица Миљковић, солиста на хармоници.
У сусрет 11. Фестивалу промовисано је ЦД издање са најлепшим мелодијама песама које је за живота отпевао Слободан Домаћиновић. Како би то вече било испуњено песмама једног од највећих певача влашких песама побринула се Етно група „Гергина“ и Јовица Миљковић на хармоници. „Дани Гергине“ заокружени су пројекцијом документарног филма „Капија за молитву“, аутора професора Данила Петровића. Као предфестивалски програми приређене су изложбе “Влашка ношња из Јабуковца” из колекције породице Миљковић и слика Драгослава Житаревића. Промовисана је и књига “Фестивалски саборник” о 10 година “Гергине”, коју су приредиле Миломирка Јововић и Јованка Станојевић, а као уредник потписао Синиша Челојевић.
Обележавање јубилеја Удружења “Гергина”
Фестивал је протекао у знаку јубилеја, с обзиром да Удружење “Гергина”целу годину посвећује деценији плодног рада на културној мапи Неготина и читаве Србије. У самом Удружењу наводе да ће годишњица посебно свечано бити обележена 15. децембра, на дан званичног почетка рада, када ће публици подарити још неке занимљиве садржаје.
Уз то, Синиша Челојевић, директор Фестивала још каже: “Министарство културе и информисања Републике Србије, Општина Неготин и Национални савет Влаха као генерални покровитељи дају допринос очувању фестивалске традиције уз несебичну помоћ многих угледних републичких и општинских компанија, фирми и појединаца. Важна је и медијска подршка коју имамо и ја се свима овим путем, у име Организационог одбора, искрено захваљујем”.
Гости Фестивала
Међу гостима Фестивала запажен је био Раде Јоровић, наш познати певач, као и Драгиша Голубовић, председник Савеза естрадно музичких уметника Србије (СЕМУС), који је и отворио прво вече Фестивала “Гергина”.
Друго, иначе ревијално вече је почело обраћањем Вукашина Антонијевића из Слатине, сувласника фирме СБ-Интерсервицес у Паризу. Он је том приликом рекао: “Већ годинама пратим активности Удружења „Гергина“ и фестивал истог назива. Имајући у виду да је фестивал оваквог профила значајан за очување традиције и културе Влаха, одлучио сам се да ове године и финансијски помогнем његову реализацију. Уверен сам да је то један од начина да помогнем очувању традиције и културе Влаха, због чега позивам све наше успешне људе из дијаспоре да финансијски подрже активности, како Фестивала тако и Удружења „Гергина“.
Фестивал је испунио очекивања, поручио је Ненад Камиџорац, уметнички директор Фестивала, тако да припреме за 12. већ могу да почну.
Текст: Јованка Станојевић, новинар
Фото: Драгослав Илић, Форма Фото-Студио