Национални Савет Влаха (НСВ) у срединама у којима живи ова заједница обележио је пригодним програмима 24. јануар – Дан влашког језика. У Неготину су представљене активности Удружења “Гергина”, али и постигнути резултати у настави влашког језика са елементима националне културе.
НСВ и Удружење “Гергина” први пут су обележили 24. јануар – Дан влашког језика.
Овај датум је установљен септембра прошле године на седници у Мајданпеку, одлуком Националног савета Влашке националне мањине, у спомен на 24. јануар 2012. године када је на седници Савета у Петровцу на Млави донета одлука да се усвоји влашко писмо у ћириличној и латиничној верзији.
“Сматрали смо да је то приоритет за влашку заједницу и приоритет у раду Националног савета. Извршни одбор Националног савета Влаха усвојио је 8. децембра 2012. у Неготину предлог влашког писма, а Одбор за службену употребу језика и писма Националног савета Влаха, чији сам у то време био председник, донео је 15. маја 2011. у Бору једногласан закључак да се утврди и усвоји ћирилична и латинична верзија влашког писма у равноправној употреби. Одбор за службену употребу језика и писма се руководио начелом да је влашки језик назив за архаичне романске дијалекте којим, као својим матерњим језиком, говоре Власи источне Србије. На седници НСВ у Бору 14. октобра 2022. једногласно је донета одлука о утвђивању стандарда влашког језика“, каже Синиша Челојевић, председник Удружења за очување културе Влаха “Гергина” и потпредседник Националног савета Влаха.
Влашко писмо, подсетио је Челојевић у препуној галерији Еликсир Фондације, поред 30 слова којих има и у српском језику, има још пет додатних, карактеристичних за влашки језик.
“Сматрамо да се тиме презентује не само богатство нашег говорног језика већ се језик ревиталише и надограђује”, додаје прим. др Синиша Челојевић.
Од првих публикација, штампаних на влашком одмах по усвајању влашког писма, Национални савет Влаха одобрио је за штампање 74 наслова, међу којима претежно ауторска дела, али и лектиру. Од овог броја, Удружење “Гергина” публиковало 36 издања на влашком.
Да се кроз образовање најбоље чува језик и преноси на млађе генерације показале су и учитељице разредне наставе мр Даниела Пејчић из Основне школе „Стеван Мокрањац“ из Кобишнице и Снежана Гугић из Основне школе „Павле Илић Вељко“ из Прахова, које су заједно са ученицима, који похађају изборни предмет Влашки језик са елементима националне културе, показали шта су научили.
“Школске 2014/2015. године први пут је уведен програм за учење, тада предмета Влашки говор са елементима националне културе, а сада Влашки језик са елементима националне културе. Од фебруара до јуна 2014. успешно је у 10 школа у седам општина источне Србије, међу којима и у ОШ “Стеван Мокрањац” у Кобишници” , спроведен пилот пројекат увођења овог предмета као изборног у школе”, подсетила је мр Даниела Пејчић, која је, између осталих, и аутор појединих уџбеника за наставу из овог предмета.
Ученици школа у Прахову и Кобишници, стиховима, обичајима карактеристичним за овај крај Србије, показали су публици колико су савладали језик својих предака. Међу њима је било оних који су се и раније служили влашким, али и оних који су га први пут научили у школи.
На дар су од Удружења „Гергина“ добили публикације на влашком језику, којим могу да обогате своје знање, на часовима овог изборног предмета, који се предаје у 50 основних школа у 19 општина у Србији у којима живе Власи.